Veče na brodu
| Veče na brodu Pisac: Vojislav Ilić |
Gore na ravnom krovu, gomila Turaka sedi
I stari nekakav derviš. On setno u žice bije,
Tiho, sumorno peva. Mesec je izgrejô bledi
I tama obale krije.
Eno i Ada-Kale, gde prazni čardaci stoje
Kao skeleti strašni. Kraj platna survanih davno,
Ubogi ribari blude i mreže bacaju svoje
Kad veče onemi tavno
A brod se s tutnjavom žuri, i zvuci sumorno zvone
I pesma premire tužno. Ne shvatam, ne pojmim reči,
Al' s bolnom nekakvom mišlju na dušu padaju one,
Tako rečito pesma i tako santure zveči!
avgust 1892.
Izvori[uredi]
- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 224, Vuk Karadžić, Beograd.
|