Верно срце
Кад бол груди слама, кад душу туга мори,
Кад ми сe бeдни жiвот са клетом смрћу борi:
„Дiжи се, у заборав свe боле баци својe!"
Ти тако збориш мени - ох, верно срце моје!
Варљиве моје среће последња кад ми нада,
Са горком, тешком тугом у вечни заборав пада:
"Не губи наду, само у тузи тако то је!“
Ти тако збориш мени — ох, верно срце моје!
Када ми душа с тугом у прошлост поглед баци,
И види да трне, тамне прошлости моје зраци:
"Нек мине прошлост горка, све некад било што је“,
Ти тако збориш мени — ох, верно срце моје!
Кад би у будућност своју гледнути, тужан, хтео,
Поглед би на мах нао на тамни судбе вео:
„У нади живи само; не знај за јаде своје!"
Ти тако збориш мени — ох верно срце моје!
Када ми жића горког последњи дан осване,
И самрт клета с косом више ми главе стане:
„У гробу тек ће проћи све беде, патње твоје!“
Тако ћеш рећи мени — ох, верно срце моје!
1894 г. Шабац
