Verno srce
Kad bol grudi slama, kad dušu tuga mori,
Kad mi se bedni život sa kletom smrću bori:
„Diži se, u zaborav sve bole baci svoje!"
Ti tako zboriš meni - oh, verno srce moje!
Varljive moje sreće poslednja kad mi nada,
Sa gorkom, teškom tugom u večni zaborav pada:
"Ne gubi nadu, samo u tuzi tako to je!“
Ti tako zboriš meni — oh, verno srce moje!
Kada mi duša s tugom u prošlost pogled baci,
I vidi da trne, tamne prošlosti moje zraci:
"Nek mine prošlost gorka, sve nekad bilo što je“,
Ti tako zboriš meni — oh, verno srce moje!
Kad bi u budućnost svoju glednuti, tužan, hteo,
Pogled bi na mah nao na tamni sudbe veo:
„U nadi živi samo; ne znaj za jade svoje!"
Ti tako zboriš meni — oh verno srce moje!
Kada mi žića gorkog poslednji dan osvane,
I samrt kleta s kosom više mi glave stane:
„U grobu tek će proći sve bede, patnje tvoje!“
Tako ćeš reći meni — oh, verno srce moje!
1894 g. Šabac