Ванда/8

ЧИН ДРУГИ

ПОЈАВА II

ПОЈАВА II

Млада сама.

Шта сам чула! Ерман! На срце ми
Та в'јест паде као бритко гвожђе.
Па он дакле ни за што се друго
Није мени са осмјехом њежним
И ласкавим р'јеч'ма обраћао
Него да би тим могао лакше
О краљици штогод разабрати?
А ја мишљах.... ја надама слатким
Већ с' одавах!.... Несмислена Млада!
Завидљиви црни бог, он један
Овако ме засл'јепити мог'о
Да проведе страшну игру са мном.
Али ево њиме се и кунем
Да никада краљичину руку
Тај краљ неће скопчати са својом.
Старац пр'јети ако тајну одам!
О небој се, старче, одати је
Ни у каквом случају ја нећу,
А најмање у ономе који
Ти баш желиш. У дно срца мога
Ја ту тајну нав'јек закопавам,
К'о и моју очајничку љубав.
(Ванда ступа на побочна врата, али опазивши Младу стаје.)

ВАНДА:
Ту је она; јамачио га чека
У дворници овој удаљеној.
Сад бих могда у траг да им уђем.
За ова ћу сакрити се врата.
(Повлачи се натраг.)

МЛАДА:
Ко то бјеше? Крај хаљине женске
На вратима притвореним видим.
Вандина је то хаљина; ено
Повукда је себи. Ипак она
Иза врата стоји. Шта то значи?
Досјећам се: на ме подазр'јева,
Па би хтјела да ми траг ухвати.
Кад би овог часа Ерман дош'о!
Радо бих јој к срцу одапела
Неколико отровних стријела.
На њу сада као и на њега
Смртно мрзим. — Од овуда чујем
Коракљаје.... биће он. То волим.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.