Ванда/8

Извор: Викизворник

ЧИН ДРУГИ
◄   ПОЈАВА I ПОЈАВА II ПОЈАВА III   ►

ПОЈАВА II

              Млада сама.

Шта сам чула! Ерман! На срце ми
Та в'јест паде као бритко гвожђе.
Па он дакле ни за што се друго
Није мени са осмјехом њежним
И ласкавим р'јеч'ма обраћао
Него да би тим могао лакше
О краљици штогод разабрати?
А ја мишљах.... ја надама слатким
Већ с' одавах!.... Несмислена Млада!
Завидљиви црни бог, он један
Овако ме засл'јепити мог'о
Да проведе страшну игру са мном.
Али ево њиме се и кунем
Да никада краљичину руку
Тај краљ неће скопчати са својом.
Старац пр'јети ако тајну одам!
О небој се, старче, одати је
Ни у каквом случају ја нећу,
А најмање у ономе који
Ти баш желиш. У дно срца мога
Ја ту тајну нав'јек закопавам,
К'о и моју очајничку љубав.
(Ванда ступа на побочна врата, али опазивши Младу стаје.)

ВАНДА:
Ту је она; јамачио га чека
У дворници овој удаљеној.
Сад бих могда у траг да им уђем.
За ова ћу сакрити се врата.
(Повлачи се натраг.)

МЛАДА:
Ко то бјеше? Крај хаљине женске
На вратима притвореним видим.
Вандина је то хаљина; ено
Повукда је себи. Ипак она
Иза врата стоји. Шта то значи?
Досјећам се: на ме подазр'јева,
Па би хтјела да ми траг ухвати.
Кад би овог часа Ерман дош'о!
Радо бих јој к срцу одапела
Неколико отровних стријела.
На њу сада као и на њега
Смртно мрзим. — Од овуда чујем
Коракљаје.... биће он. То волим.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.