Браћи
Миље, што тренут
Живота краси,
Младости љупке
Златни су часи.
А младост шта је
Нег' цвјетак убав,
С киме се грли
Срећа и љубав.
Па дигни пехар, нек с' хоре гласи,
Нек рујно вино жеђу нам гаси!
Кô сребрен талас
Потока чиста
Нек сија лице
И око блиста!
Нек огња пламен
Диже нам груди,
А струја миља
Крвцу нам буди!
Кô орô што се с облаком грли,
На крилу среће нек дух нам хрли!
У позну јесен
Нашијех дана
Живот ће бити
Кô гола грана;
Прснуће путир
Небеске сласти,
Клонулој души
Усхит ће пасти...
Па док је младост, нек с' хоре гласи,
Нек љубав света дане нам краси!
У Мостару, 1892.