Braći

Aleksa Šantić

        Milje, što trenut
        Života krasi,
        Mladosti ljupke
        Zlatni su časi.
        A mladost šta je
        Neg' cvjetak ubav,
        S kime se grli
        Sreća i ljubav.
Pa digni pehar, nek s' hore glasi,
Nek rujno vino žeđu nam gasi!

        Kô srebren talas
        Potoka čista
        Nek sija lice
        I oko blista!
        Nek ognja plamen
        Diže nam grudi,
        A struja milja
        Krvcu nam budi!
Kô orô što se s oblakom grli,
Na krilu sreće nek duh nam hrli!

        U poznu jesen
        Našijeh dana
        Život će biti
        Kô gola grana;
        Prsnuće putir
        Nebeske slasti,
        Klonuloj duši
        Ushit će pasti...
Pa dok je mladost, nek s' hore glasi,
Nek ljubav sveta dane nam krasi!

U Mostaru, 1892.