Под Травником зелена ливада,
По њој Иво вране коње пасе.
Стара мајка кћерку дозивала:
»Ој, Јелице, мила кћери моја,
Ти отиђи брату на ливаде, 5
Па однеси ручак брату свому,
А чувај се, моја кћери драга,
И прид братом немој с’ умивати,
Јер је Иво момче враголасто!«
Сестра Јела ручак односила, 10
Односила и брату донила.
Брате руча, сестра се умива.
Мисли сестра, да јој брате руча;
Брат не руча, већ он сестре гледа,
Пак бесједи сестрици Јелици: 15
»Сестро моја, била ти си лица,
Дај да брате обљуби ти лишце!«
Ал Јелуша брату проговара:
»Мучи, брате, муком замукнуо,
Под нами ће трава увехнути, 20
Над нами ће сунце помрчати,
И ведро се небо проломити.«
Брат не слуша, већ сестри долази,
Пак је хвата по свилену пасу,
Пак је баца у зелену траву, 25
Па када је Јелу обљубио,
Она оде свом бијелу двору.
Недалеко мајка ј’ угледала,
Пак прид кћерку бише ишетала:
»Ој, Јелушо, мила кћери моја! 30
Што је твоје потамнило лице?
Што су твоје косе помршене?
Сто су твоје очи помућене?«
А мајци је кћерка бесидила:
»Прхнуо је витар са планине, 35
Пак је моје очи помутио;
Кроз гору сам, мајко, проходила,
Пак су ми се косе помрсиле;
Врх мене је птица пролетила,
Па је мени лишце ублидило.« — 40
Поручује остарила мајка,
А на главу свом сину Ивану,
Да он дође до бијеле куле.
Како стиже порука Ивану,
Одмах се је Иван осјетио 45
Пак напоред своје коње свеза,
И ето га својој кули билој.
Напоредо сидала их мајка,
Повадила ноже оковане.
Говори јој Јелуша дивојка: 50
»Сичи мене, а немој Ивана!«
Ћордом махну остарила мајка,
Чордом махну, осиче им главу,
Пак бесједи остарила мајка:
»Волим бити ваша крварица, 55
Него сину мајка и пуница.«
Миховио Павлиновић, II, бр. 64. Из Макарске у Далмацији
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 223-225.
