Бој на Зупце
0001 Кличе вила с Гучине планине
0002 На Митровдан јутру на уранку,
0003 Зове вила Вукаловић-Луку,
0004 Зове вила што јој грло дава:
0005 "Зло ти јутро, војевода Лука,
0006 "Сеирећи равну Суторину,
0007 "Шетајући и дуван пушећи,
0008 "А у чардак на јастук сједећи,
0009 "Испијајућ’ кафу и ракију
0010 "Са твојијем бираним јунацим’!
0011 "Ви пијете, тено шелмучите,
0012 "Не видите јада из ненада,
0013 "Ево на вас силновите војске,
0014 "Околише са четири стране,
0015 "Дервиш-паша су двадесет табора
0016 "На Зупце ће удрит’ од Џивара,
0017 "Од Пољица паша Мехмет-паша,
0018 "Преко моста љута Арбанија,
0019 "Пред њима је беже Арслан-беже,
0020 "Од четврте стране од истока
0021 "Удриће ти Ченгић Рустан-беже,
0022 "У њега је пет стотин’ Турака,
0023 "Све зликовца с коца и конопца,
0024 "Јарамаза крсту душманина.
0025 "Да имате соколова крила,
0026 "Не би који главе износио,
0027 "Или да се у челик створите,
0028 "Не би ока жива избјегнуло,
0029 "Или да вам сва устане раја,
0030 "И сва бутум Црна Гора дође,
0031 "Не бисте их смјели дочекати,
0032 "А камо ли њима ударити.
0033 "Но на ноге, ако Бога знадеш!
0034 ”Не упусти сиротињу рају,
0035 "Код сирота не изгуби душу,
0036 "А пред свијет образ и поштење."
0037 То зачуо Вукаловић Лука,
0038 Те говори пребијелој вили:
0039 "Мучи, вило, грло те бољело!
0040 "Пушти мене Митровдан славити,
0041 "Умити се и Богу молити,
0042 "И часнијем крстом прекрстити;
0043 "И пријед сам с Турцим’ боја био,
0044 "И сваки пут Турке задобио,
0045 "И данас ћу, рече, ако Бог да."
0046 То изрече, на ноге скочио,
0047 Умио се, и Богу молио,
0048 И часнијем крстом прекрстио,
0049 Па на млађе ријеч истурио:
0050 "Приправ’те ми мојега мркова.
0051 "А ви, браћо, моји соколови,
0052 "Азурајте себе и коњице,
0053 "Да итамо, да не дангубимо."
0054 Још дозива свога брата Јола:
0055 "Бржај, Јоле, брате од матере,
0056 "Крушевици па и Драчевици,
0057 "Поздрави ми народње главаре,
0058 "Да покупе све своју јунаке,
0059 "Нека дижу из поља орача,
0060 "Скрај оваца младе чобанине,
0061 "Ево су нас околили Турци,
0062 "Попрштиће сиротину рају,
0063 "А Зупце ће огњем изгорјети,
0064 "Сиротиња муке допанути,
0065 "Па куда ће моја јадна душа,
0066 "И куда ли образ по свијету?
0067 "Мучан сам ти ноћас сан уснио:
0068 "Да се сложе на поље зубачко
0069 "Страшно јато гладније вукова,
0070 "Поћераше по планинам’ овце,
0071 "У торове празне улећеше,
0072 "Огањ пуче у тору свакоме,
0073 "Те сви Зупци у дим остадоше,
0074 "А у диму све друг длруга виче:
0075 ""Пропадосмо, ма не изгибосмо.""
0076 Тек што Лука доврши ријечи,
0077 Долеће му са страже стражарче
0078 И без капе и без опанака,
0079 У голом се зноју утопило,
0080 Те пред Луком плахо дотрчало,
0081 Плахо прича, а невољу каже:
0082 "О војвода, наше земље главо,
0083 "Ено су нас околили Турци,
0084 "Силновита војска са свих страна:
0085 "Што је царске војске регулаша,
0086 "И штогођ је љута Арнаута,
0087 "Крајичника кршна убојника,
0088 "И љутога Турка на граници,
0089 "Све се слегло у наше крајеве,
0090 "Пдрекрило је поља и ливаде,
0091 "Пунане су горе и планине,
0092 "Помаљају с’ брдом под Зупцима,
0093 "По брдима топи намјештени,
0094 "По кланцима силне карауле,
0095 "Сву су нашу земљу опасали."
0096 Још говори млађахно стражарче:
0097 "Скупило се нешто наше војске,
0098 "Нема пуно ни двије стотине,
0099 "Узбило се у гори у крило,
0100 "Помутило капод небом ждрали,
0101 "Нити смију да чекају Турке,
0102 "Ни бјежати, робље оставити.
0103 "Него бржај, војевода Лука,
0104 "И притеци браћи у невољи,
0105 "Да с’ зубачко не утре кољено,
0106 "Док не удре Турци са сви страна.
0107 "Ако л’ браћи не буде индата,
0108 "Изгинуће, а предат’ се неће,
0109 "Е да бјежи, бјежати не може,
0110 "А да чека, чекати не смије.
0111 "Него бржај, чекати не смије (?)
0112 "Не бисмо ли робље избавили,
0113 "А бранит’ се бели не можемо."
0114 Јошт стражарче шћаше говорити,
0115 Ал’ му Лука прес’јече ријечи,
0116 Ријеч рече, од срца уздахну:
0117 "Авај мене, без нигђе никога!
0118 "Тако л’ данас лудо изгибосмо,
0119 "Код толико побуњене раје
0120 "И комшије ломне Горе Црне,
0121 "Који су ми божју вјеру дали,
0122 "Да ме сама оставити неће,
0123 "Без јуначке своје погибије,
0124 "Да ме кољу по Зупцима Турци,
0125 "И да прште старо и нејако.
0126 "Но што Бог да, биће ако Бог да."
0127 Па поскочи као соко сиви,
0128 Па припаса свијетло оружје,
0129 О појасу сабљу димишћију,
0130 У сребрне пасе окована,
0131 А повикну на своје витезе:
0132 "Свак на ноге, ко Бога вјерује,
0133 "И ко љуби вјеру православну,
0134 "Па крст часни и своје поштење!"
0135 Тад окрочи својега мркова,
0136 За њим крену оно мало друга
0137 Као сложно јато голубова,
0138 Сваки иде како који може,
0139 А војвода трчи понајпрви
0140 Да уграби брже Драчевици.
0141 Кад јунаци сви на искуп били,
0142 Те с’ војводом на ноге скочише,
0143 Полећеше кршној Крушевици,
0144 И ту браћа на оружје справна
0145 Очекују свога поглавара.
0146 Кад то виђеВукаловић Лука,
0147 Нема када да се с браћом љуби,
0148 Но завика грлом и авазом:
0149 "Благо мене сада и довијек!
0150 "Благо мене, моји соколови!
0151 "Кад сте тако справни и избрани.
0152 "Немојмо се, браћо, препанути,
0153 "Нас је мало а много Турака,
0154 "Крст је часни бољи од мјесеца,
0155 "Који ће нам помоћ’, ако Бог да.
0156 "Виђесте ли прошасте бојеве
0157 "Под Љубово и Трошну главицу,
0158 "У Чичеву и ломну Слимницу,
0159 "Па по Шуми управ до Попова
0160 "Коју турску силу сатријесмо,
0161 "А мало нам изгибе јунака,
0162 "Што мртвога, што ли рањенога.
0163 "Који данас у боју погине,
0164 "Њега чека у рају спасење
0165 "И јуначка слава у гуслара
0166 "И тужење по гори невјеста,
0167 "Те нам ките славу у кукању.
0168 "Једном ваља мријет’ свакојако,
0169 "Боље гинут’ за крст православни,
0170 "Него болан кући у пепелу.
0171 "Но јединог Бога споменимо,
0172 "С једног краја сложно ударимо,
0173 "Не бисмо ли раскрчили пута,
0174 "Да нам робље продре у Њемачку,
0175 "А ми с Турцим’ како начинимо."
0176 Тад јунаци на ноге скочише,
0177 По сриједи пушке дочепаше,
0178 Разд’јелише војсци поглаваре.
0179 Свак пред својом хита немилице,
0180 Те друг другу чепје на опанку,
0181 Крше драчу, камење прескачу
0182 Ка кошута про дубова лишћа.
0183 Док их гласи немили стигоше,
0184 Да се турска војска приближила,
0185 И зубачко поље преклопила,
0186 И убојне топове смјестила.
0187 Кад зачуше од боја јунаци,
0188 Потрчаше брду виш’ Зубаца,
0189 Угледаше у пољу душмана:
0190 Поцрњела брда од низама,
0191 А поље се б’јели од чадора,
0192 Под чадором силан Дервиш паша,
0193 Око њега топи начичкани,
0194 И големе од боја лубарде.
0195 То би јадна раја прегорјела,
0196 Ал’ да видиш чуда и горега:
0197 Сустигле се све четири војске,
0198 Горе пусте по Зупцима куле,
0199 Међу њима војводина кула,
0200 Око ње су навалили Турци,
0201 Обарају из темеља кулу.
0202 И то би ти раја опростила,
0203 Али ево чуда најгорега:
0204 Бјежи јадно робље стампутице,
0205 Младо, старо, ромо и нејако,
0206 Кука робље и невоља му је,
0207 Све призивљу војеводу Луку:
0208 "Ђе си, Лука, нигђе те не било!
0209 "Да л’ не чујеш што нам раде Турци?
0210 "Изгибосмо, мука допадосмо."
0211 Ал’ то Лука и слуша и гледа,
0212 У јунаку живо срце пуче,
0213 Па овако дружини бесједи:
0214 "Ај дружино, моја браћо драга,
0215 "Кад нам нема боја са Турцима,
0216 "Дајте сложно да ми ударимо
0217 "На најближу и највећу војску,
0218 "Да несретњо робље избавимо,
0219 "Видите ли ђе их гоне Турци."
0220 Код јунака поговора нема,
0221 Алакнуше, Бога споменуше,
0222 Те на Турке огањ оборише.
0223 Када Турци упазише војску,
0224 На огањ су огањ оборили.
0225 Паде мрака код сунчана зрака,
0226 А сумрака и прије акшама
0227 Од пушчана праха и олова.
0228 Не бију се да добију Турке,
0229 Но не би ли роље избавили.
0230 Ђе је несрећа ту је и срећа,
0231 Бог помага јаднијем Србима:
0232 Сиротињи пута отворише,
0233 И много се глава насјекоше.
0234 Прате робље гором пут Мрцина,
0235 У Њемачку робље препратише.
0236 Ал’ се збила сила од Турака,
0237 Те за рајом нагло ударила,
0238 Неће раја да бјежи од страха,
0239 Но се крије, јер му је невоља
0240 За камење и за суво дрвље,
0241 Пушке пуне, а из грла вичу:
0242 "У име божје, браћо соколови,
0243 "Удри сваки док тече фишека,
0244 "И док тече једног у дружини."
0245 Пушкја пуца, а лелечу Турци.
0246 Али ко ће сили одољети
0247 И побити бутум царску војску?
0248 Кад је било око ићиндије,
0249 Бог помога, а срећа изнесе,
0250 Ударише аскерске борије,
0251 Да се врће војска на трагове.
0252 А то Турци једва дочекаше,
0253 Поглавари повукоше војску,
0254 Оста јадна у планини раја
0255 Гледајући ђе им горе Зупци.
0256 Војвода им Лука проговара:
0257 "Не жалите, браћо моја драга,
0258 "Што нам наше Зупце попалише,
0259 "Кад смо јадно робље препратили,
0260 "Осим само петоро чељади,
0261 "Двије бабе и три стара сл’јепца;
0262 "Ако Бог да и богородица
0263 "Љеше ћемо поградити куле.
0264 "Благо стоји Србу у образу,
0265 "А јунаку слава у оружју."
0266 ??
0268 ??
0270 ??
0272 ??