Бој Црногораца с Махмут-пашом (битка код Височице 1796)
0001 Макмуд везир савјет учинио,
0002 На савјету Турке окупио,
0003 И пред њима Макмуд беседио:
0004 „Ево згода, браћо јеничари,
0005 Да ми силну војску сакупимо
0006 И да Црну Гору поарамо,
0007 Црну Гору и приморје равно,
0008 Које јесмо желили одавно,
0009 До бијела града Дубровника,
0010 То је наша жеља превелика!
0011 А сад нема у Боку Которску
0012 Принципова брода ниједнога,
0013 Већ све пође пут Талије равне,
0014 Да чувају Млетке од Француза,
0015 И они су наши пријатељи.
0016 Црна Гора није у јединство,
0017 С нама боја учинити неће,
0018 Нег’ ево ти њему ране љуте,
0019 Брђани нам затворише путе!
0020 Али ћу им пријед ударити,
0021 На Никшиће табор учинити
0022 И ту силну војску сакупити
0023 Од све Босне и Херцеговине,
0024 Пак отале војску дијелити —
0025 Једну право на ријеку малу,
0026 Другу војску нека се поврне.
0027 Нек’ удари преко Горе Црне,
0028 Да удари на приморје равно,
0029 То ће бити и Приципу јадно,
0030 И возиће на мору бродове,
0031 У бродове бумбе и топове,
0032 Прак, олово и другу заиру,
0033 Да о боју раде, а не миру.
0034 Поставићу брата Ибрахима
0035 У Новоме, граду бијеломе,
0036 Нека, вели, и Латини знаду,
0037 А синовца, младога Мехмеда,
0038 У Дубровник нека господује
0039 Да се ово надалеко чује!”
0040 Па написа лис’ књиге бијеле,
0041 Одасла је до Петра владике
0042 На Цетиње, насред Горе Црне,
0043 У књизи га Макмуд поздрављаше
0044 И овако Макмуд говораше:
0045 „Пријатељу, Петровићу Петре,
0046 Сад ако ћеш да смо пријатељи,
0047 Да не дадеш помоћ Брђанима —
0048 Ево јесам војску сакупио
0049 И огњене вјетре обратио
0050 На Пипера и Бјелопавловиће!”
0051 Кад владици књига допанула
0052 И кад виђе што му Макмуд пише,
0053 Црногорце на скуп сакупио
0054 И пред њима књигу проучио;
0055 Сузе рони, овако говори:
0056 „Црногорци, моја браћо драга,
0057 Видите ли што нам Макмуд пише —
0058 Баш се Турчин јако посилио
0059 И неслогу нашу опазио;
0060 Него, браћо, ако Бога знате,
0061 Да Брђане браћу не издамо!”
0062 Црногорци божу вјеру дају
0063 Да Брђане нигда не издају.
0064 Кад то виђе Петровићу Петре,
0065 Слогу добру, па се весељаше,
0066 Па Махмуду љдуски одговара:
0067 „Што ми пишеш, Макмуде везире,
0068 Да ти издам од Брда Брђане,
0069 То би прије очи извадио,
0070 Него да би таку учинио,
0071 Што ми закон допустит’ не може,
0072 Брђани су моји Црногорци;
0073 А што кажеш силовиту војску,
0074 Сва је сила у Бога једина!
0075 Ако си се, пашо, посилио,
0076 Што си, болан, мучке преварио
0077 Кад сам био у земљу Московску,
0078 Те си моју цркву опалио
0079 И манастир на поље Цетиње,
0080 Те си тешке ране задавао
0081 Напоредо сваком Црногорцу —
0082 Ове ране подносит’ нећемо,
0083 Бог ће дати да иг осветимо,
0084 Но се прођи наше Горе Црне,
0085 Не вријеђај ране црногорске,
0086 Јер тако ми Бога јединога,
0087 Удриће те јади изненада
0088 Од којије пребољети нећеш!”
0089 Кад Макмуду књига долазила,
0090 Па кад виђе што владика пише,
0091 Удри телал по ордији редом:
0092 „Ко ми жива увати владику,
0093 Ево њему Зета, земља равна,
0094 А у Зети три бијела града!”
0095 Рече Јакуп Сердаровић-ага
0096 И делија Мемед кокотлија:
0097 „Ми ћемо га жива уфатити
0098 И довес’ га теби под чадора!”
0099 А владика топа ужежаше
0100 Наврг равне Вртијел-планине,
0101 Главарима књиге оправљаше
0102 Да кликују браћу Црногорце.
0103 То зачуше млади Црногорци,
0104 Оставише мајке и љубовце,
0105 И чобани пребијеле овце,
0106 Сваки ита, за владику пита,
0107 Докле су га били достигнули,
0108 Преко Зете воде прегазили,
0109 На Слатини табор поставили,
0110 Код бијеле Аранђелске цркве.
0111 Ту владика даде благослова,
0112 Сва се војска крстом прекрстила
0113 И живу се Богу поклонила.
0114 У четвртак војске наредише,
0115 А у петак Турци ударише.
0116 Да је коме стати па гледати
0117 Како труби искра од јунака,
0118 Како стоји вриска од коњика,
0119 Како стоји звека од анџара;
0120 И како је магла попаднула,
0121 Не би рек’о, драги побратиме,
0122 Да је оно бојак огњевити,
0123 Него суђен данак страховити.
0124 За шес’ шата боја жестокога
0125 Погоне се војске по мегдану,
0126 Црногорци, тако и Брђани,
0127 Сви једанак Бога поменуше,
0128 Па пламене ноже повадише,
0129 А у Турке јуриш учинише.
0130 Да је коме стати па гледати
0131 Тешку муку Макмуда везира —
0132 Без турбана и без буздована,
0133 Без оружја и коњица врана!
0134 Ту погибе војске од Турака
0135 Беше на број петнаест хиљада,
0136 А сувише аге и бегови
0137 А пашине биране делије,
0138 Којијема донесоше главе
0139 Пред бијелом црквом Аранђелом,
0140 Међу њима Јакупова глава
0141 И делије Мемед-Кокотлије,
0142 Који су се тврдо заверили
0143 Да владици посијеку главу
0144 Или жива доведу Махмуду.
0145 Ту погибе осамнаест друга,
0146 Све јунака хитра Црногорца,
0147 Међу њима три добра јунака —
0148 Хрцун Сава од села Бјелице,
0149 И барјактар с Љуботиња Станко
0150 И од Брда Војводићу Бего;
0151 Њима име погинути неће
0152 Кад разбише Макмуда везира!
