Боснић Новљанин освећује ујака и побратима
0001 Боснић Мехо по Котарих хода
0002 У тевдилу каурском одилу,
0003 За кајасе провађа дората,
0004 Око њег се дорат заиграва,
0005 Гриска момка по десној мишици,
0006 Отискује га Боснић-Новљанине,
0007 А с добрим се коњем разговара:
0008 „Мој дорате, десно крило моје!
0009 Тешко нами овуд путујући,
0010 По туђој земљи, а у нашој тузи:
0011 Ни ко срета ни за здравље пита,
0012 Нит нас, доре, на ручак позива,
0013 Ја сам врло пића ижеднио,
0014 Изгладнио меса дебелога,
0015 А ти, доре, јечма угрухана.
0016 Да нас хоће срећа послужити,
0017 Пут навести, мира намирити
0018 На биртију крчмарице Маре,
0019 Што је Маре крчму начинила,
0020 Градила је три године дана,
0021 Потрошила хиљаду цекина,
0022 Док је липа крчму начинила,
0023 Сад се у њој зове крчмарица.
0024 Није Маре крчме начинила,
0025 Што би у њој крчамрица била,
0026 Већ је она крчму начинила
0027 Пораз мене и тебе, дорате,
0028 Да дочека наске на Котару,
0029 Да се с нами понапије вина.
0030 Да нас хоће мира намирити,
0031 Маре би нас добро дочекала,
0032 Ту би било пића изобила
0033 И дебела меса овновине,
0034 Теби, доре, јечма оступана,
0035 Ту би с’ мрво могли одморити.“
0036 Тако с’ с добрим дором приговара,
0037 Па закрну дору на Котаре,
0038 Отиште га уз Котар камени,
0039 Све Котаре магла поклопила.
0040 Чудне среће Боснић-Новљанина!
0041 Пут наведе, а дорат нанесе
0042 На биртију крчмарице Маре.
0043 Кад ујаха коња у авлију,
0044 Код јаблана застави дората,
0045 Па он гледа крчму Маричину,
0046 Како ју је липа направила.
0047 Крчма јој је од боја четири,
0048 Три су боја од љуца камена,
0049 А четврта чатма од дрвета.
0050 О двоје јој ћошци изведени,
0051 О седмеро цаклом оплетени,
0052 Дуварови бојом ожежени,
0053 Сва јој крчма лимом покривена,
0054 Око ње је камена авлија,
0055 У авлији вода наведена.
0056 Вода бије на седам фискија,
0057 Три од злата, четири од сребра,
0058 Више воде тепа изведена,
0059 У авлији дван’ест јабланова,
0060 Сваком гране покров надметнуле.
0061 Стаде вика Боснић-Новљанина:
0062 „Ја Марице, дилбер-крчмарице!
0063 Имаш ли вина од седам година
0064 И ракије три пут прежежене
0065 И дебела меса овновине?
0066 Да с’ напијем с тобом у биртији
0067 Ја за своје жуте маџарије.“
0068 Биртији се отворише врата,
0069 Искочише дви слушкиње младе,
0070 Под Боснићем коња уфатише:
0071 „Господине и господски сине!
0072 Сјаши коња, хајде у биртију,
0073 Свашта има у наше госпоје,
0074 Она ће те добро дочекати.“
0075 У том Боснић одјаха дората,
0076 Па окрену равно у биртију,
0077 Слушкиње му свезаше хајвана.
0078 Када момак у биртију уђе,
0079 Кад ли Маре по биртији хода,
0080 Боснић Мари ,добро јутро’ викну,
0081 Крчмарица јутро прифатила:
0082 „Да смо здраво, вридан господине,
0083 Куд си тако јутрос подранио!“
0084 Посади га у својој одаји,
0085 Упадоше дви слушкиње младе,
0086 Прид Боснића пиће поставише,
0087 Код њег Маре сиде у скемлију,
0088 Разложише хладно пити пиће.
0089 Њојзи вели Боснић-Новљанине:
0090 „Ја Марице, кршна дивичице!
0091 Кад си ову крчму направила,
0092 Па се у њој зовеш крчмарица,
0093 Кад си тако липа и узрасна,
0094 Што ће теби крчма на Котару?
0095 Дај остави крчму на Котару,
0096 Ход’ ми бити љуба код колина!“
0097 Насмија се крчмарица Мара:
0098 „Господине и господски сине!
0099 Кршан си јунак, а махне ти нема,
0100 Триста ’ваких ваљаш дивојака.
0101 Да Бог даде, да с’ у срећи смириш,
0102 Теби Маре није муштерија,
0103 Ја бољега имам муштерију,
0104 Чула сам га, а видила нисам,
0105 Њега фале обадва Котара,
0106 Па сам с’ својој вјери затицала,
0107 Да ћу му бити љуба код колина,
0108 Јал остати у крчми каменој.
0109 То је Турчин Боснић-Новљанине
0110 Од Новога, са широке Лике,
0111 Што га фале обадва Котара,
0112 Да је прави јунак на мејдану,
0113 Гдје мач сива, а полићу главе.“
0114 Насмија се Боснић-Новљанине:
0115 „Ја Марице, кршна дивичице»
0116 Чудна чуда од вас дивојака!
0117 Која годиц чује за Турчина,
0118 За њим јој се и памет окреће.
0119 Добро знадем Боснић-Новљанина,
0120 Ја сам виши и липши од њега,
0121 Ја би њему стао на мејдану
0122 А код међе личке и котарске.“
0123 У њег гледа крчмарица Мара:
0124 „Не будали, вридан господине!
0125 Каква кажу Боснић-Новљанина,
0126 Да ти видиш Боснић-Новљанина,
0127 Од стра би му коња поклонио.
0128 Видиш моје крчме на Котару!
0129 Док сам ову крчму направила,
0130 Потрошила хиљаду цекина,
0131 Градила је три године дана,
0132 За Турчина Боснић-Новљанина,
0133 Да дочекам Боснић-Новљанина,
0134 Видим фалу обају Котара,
0135 Још ми нема Боснић-Новљанина.“
0136 Истом Маре у бесиди била,
0137 А захрза дорат у авлији,
0138 А погледа Боснић са пенџера:
0139 Кад му дорат свезат код јаблана,
0140 Диго главу, гледа по Котару,
0141 Све погледа на друм низ Котаре
0142 И потеже нару у авлији,
0143 Вавик копа обима ногама.
0144 Онда вели Боснић-Новљанине:
0145 „Дви слушкиње ове крчмарице!
0146 Хајте нос’те јечма уступана,
0147 Подајте ми коњу код јаблана!“
0148 Дви слушкиње јечам однесоше,
0149 Хајван јечма да окуси не ће,
0150 Вавик дорат хрже у авлији,
0151 Све пголеда на друм уз Котаре
0152 Вратише се дви слушкиње младе:
0153 „Господине и господски сине!
0154 Коњ ти јечма да окуси не ће,
0155 Већ он вавик хрже у авлији,
0156 Вавик Задру гледа низ Котаре.“
0157 Тад им Боснић вели у авлији:
0158 „Дви слушкиње ове крчмарице!
0159 Ајте нос’те вина и ракије,
0160 Напојте ми коња у авлији.
0161 Ја сам коња научио свога,
0162 Гдје ја пијем, и њег напојити.“
0163 Дви слушкиње пиће однесоше,
0164 Дорат вина ни ракије не ће,
0165 Већ он вавик хрже у авлији.
0166 Вратише се обедви слушкиње:
0167 „Господине и господски сине!
0168 Коњ ти вина ни ракије не ће,
0169 Веће вавик хрже у авлији.“
0170 Све га гледа Боснић са пенџера,
0171 Потихо се с њиме приговара:
0172 „Мој дорате, десно крило моје!
0173 Како сам те, брате, добавио,
0174 Још ми тако учинио ниси.
0175 Сад на твоју нару гледајући,
0176 Добро није ја теби, ја мени.“
0177 Истом тако он у ричи био,
0178 А на Задру пукоше лубарде,
0179 А ситан се огањ проломио,
0180 Отргују пушке беглучкиње.
0181 Онда Боснић вели крчмарици:
0182 „Крчмарице, кршна дивичице!
0183 Што задарске пуцају лубарде,
0184 Отргују пушке беглучкиње,
0185 Ал је жалост, ал какво весеље?“
0186 „ „Зар ти не з наш, вридан господине!
0187 Жалост није, него је весеље
0188 У нашега бана Задранина,
0189 Јере сина жени Матијана.
0190 Испросио кићену дивојку
0191 Од Новога Херцег-латинскога,
0192 Па подиго кићене сватове,
0193 Он отишо Новом по дивојку.
0194 Оно Задру стигоше сватови,
0195 Доведоше кићену дивојку,
0196 С тог задарск епуцају лубарде
0197 На весељу бана Задранина.“
0198 То говори крчмарица Мара,
0199 А све гледа Боснић са пенџера.
0200 Ето опази до два коњаника
0201 Крај биртије крчмарице Маре,
0202 Гдје два ата јашу упоредо:
0203 Један јаше ђогу великога,
0204 Уз њег други врана брез биљега,
0205 Све на њима црљено одило,
0206 На прсих им токе и илике,
0207 Преко сваког аламанка воза.
0208 Кад их види Боснић-Новљанине,
0209 Крчмарици вели у одаји:
0210 „Ја Марице, кршна дивичице!
0211 Какве су оно дви војводе младе,
0212 Што два ата јашу упоредо,
0213 А на њима црљено одило?“
0214 Крај њег Маре гледа са пенџера:
0215 „Зар ти не знаш, млад господичићу!
0216 Оно су наша оба капетана,
0217 Капетана, оба побратима:
0218 Перјан једно, а Борјан је друго.
0219 Оно ти је, што јаше ђогата,
0220 Оно ј’ глава Перјан-капетана,
0221 Што но ј’ Перјан Туре погубио
0222 Од Новога кара-Османагу,
0223 А ујака Боснић-Новљанина,
0224 Однио му токе и од’јело,
0225 Ено му јаше ђогу по Котару
0226 За срамоту свој широкој Лици,
0227 За највише Боснић-Новљанину,
0228 Гдје му се је ујак пригодио,
0229 Боснић није, колико га фале;
0230 А оно је, што јаше гаврана,
0231 Оно ј’ глава Борјан-капетана,
0232 И Борјан је Туре погубио
0233 Са Удбине Блажевић-Алију,
0234 Побратима Боснић-Новљанина,
0235 Сад му јаше врана по Котару
0236 На срамоту свој широкој Лици,
0237 За највећма Боснић-Новљанину,
0238 Јер му се је побро догодио,
0239 Боснић није, колико га кажу.
0240 Да је јунак, колико га кажу,
0241 Он би шћеро на Котар дората,
0242 Јал окајо побратима свога
0243 И ујака кара-Османагу,
0244 Ја л би своју главу изгубио.“
0245 Док то рече крчмарица Мара,
0246 Замакоше оба капетана
0247 И одоше Задру низ Котаре.
0248 У том Боснић на ноге скочио,
0249 Мари баци жуту Маџарију:
0250 „Крчмарице, да ти пиће платим!“
0251 Па потече крчми низ мостове.
0252 Кад он коњу до јаблана дође,
0253 Од јаблана одриши дората.
0254 Док узјаха дору у авлији,
0255 Ал искака из биртије Мара,
0256 Претече га на авлијнских вратих:
0257 „Господине и господски сине!
0258 Стан’ устави, да ти кусур вратим,
0259 Нис’ запио маџарије пића.“
0260 „ „Не будали кршна дивичице!
0261 Ја гдје пијем, кусура не тражим.“ “
0262 Па отишће на авлијнска врата,
0263 Па окрену Задру низ Котаре.
0264 Брз је дорат Боснић-Новљанина,
0265 Ко кад се је на крила подиго.
0266 Кад га види крчмарица Мара,
0267 Обима се удари рукама,
0268 Она рече: „Ајме, моја мајко,
0269 Гдје ја крчму градих на Котару!
0270 Како кажу Боснић-Новљанина,
0271 Оно ј’ глава Боснић од Новога,
0272 Сад ће Боснић тамо погинути.“
0273 Па потече за њим низ Котаре,
0274 Мара трче, из свег грла виче:
0275 „О Турчине, Боснић-Новљанине!
0276 Ако с’ здраво ти отуд повратиш,
0277 Наврати се на моју биртију,
0278 Не остављај крчмарице Маре,
0279 Понеси ме до Новога свога!“
0280 Оде Боснић Задру низ Котаре.
0281 Када Задру на Гробнице сађе,
0282 Управ гони граду на капију.
0283 Кад опази оба капетана,
0284 Крај капије оба разјахали,
0285 У ледину копља ударили,
0286 За њих добре ате привезали,
0287 Оборили јаретину вина,
0288 Перјан миху грло отворио,
0289 Борјан миху ногу преломио.
0290 Кад их види Боснић-Новљанине,
0291 До њих управ поћера дората,
0292 Са дората ,добро јутро’ викну,
0293 Борјан мучи, а Перјан дивани:
0294 „Ни здрав био, Боснић-Новљанине!
0295 Јеси л’, ђавле, рано подранио,
0296 Па поего Задру низ Котаре,
0297 Да потражиш оба капетана,
0298 Да окајеш побру и дајиџу?“
0299 Па се фати пушке од појаса,
0300 На Боснића грло управио,
0301 Пуче пушка Перјан-капетана.
0302 Бог заклони Боснић-Новљанина,
0303 Јер га је дорат главом заклонио,
0304 Допадоше два зрна-синџирли,
0305 Разбише коњу печу над очима,
0306 Мртав дорат паде по ледини,
0307 Дорат паде, Боснића притишће.
0308 На ноге скочи Перјан-капетане,
0309 А сијну му сабља голотрба,
0310 Па потече, да главу одсиче.
0311 Кад га види Боснић-Новљанине,
0312 Оштра је сабља даје Османаге,
0313 Куда шиба, туд завој не триба,
0314 Фати с’ Боснић везене кубуре
0315 А од мртве главе доратове,
0316 На Перјана грло управио,
0317 Пуче пушка Боснић-Новљанина,
0318 Перјана је добро погодила,
0319 Јер у чело погоди јунака.
0320 Мртав Перјан паде крај дората,
0321 Перјан паде, а Борјан устаде,
0322 Сијну сабља Блажевић-Алије.
0323 Кад га види Боснић-Новљанине,
0324 Знаде сабљу свога побратима,
0325 Која момка под оклопом сиче.
0326 Фати с’ момак и друге кубуре,
0327 На Борјана грло управио,
0328 Пуче пушка Боснић-Новљанина,
0329 Борјана је мртво дофатила
0330 Под гр’оце, гдје пуце сапиње,
0331 Мртав Борјан паде крај дората.
0332 Чудна бахта Боснић-Новљанина!
0333 Пушка пуца у Задру камену
0334 Око куле Задранина бана,
0335 Још за кавгу нико и не знаде.
0336 На ноге скочи Боснић-Новљанине,
0337 Појагми се ђоги и гаврану,
0338 Узјаха ђогу даје Османаге,
0339 У поводу поведе гаврана,
0340 Па побиже од Задра камена.
0341 Све се Боснић куне на ђогату,
0342 Да је ђогат бржи од дората.
0343 Са Задра га стража опазила,
0344 Па на граду опали лубарду.
0345 Кад пукоше на Задру лубарде,
0346 Оде јека уз оба Котара,
0347 По градових пуцају топови,
0348 У кулама пламте можарови,
0349 Од Задра се подиже поћера,
0350 Све Гробнице Боснић пригазио,
0351 Помоли се каменој биртији,
0352 Кад ли Мара хода крај биртије.
0353 Тад јој Боснић божју помоћ викну,
0354 Њему вели Мара крчмарица:
0355 „Јеси л’, драги, здраво и весело?“
0356 „ „Јесам, Маро, милом Богу фала!
0357 Ако ’ш са мном до Новога мога,
0358 Јаши врана Блажевић-Алије,
0359 Бјеж’мо, драга, кланцу дурбапскоме.“ “
0360 А Маруша појаха гаврана,
0361 Крај биртије коње проћераше,
0362 Они бјеже под гору Дурбабу.
0363 Кад с’ планини близо прикучили,
0364 Гдје је срћа, ту је и несрећа,
0365 Опазише до три харамбаше,
0366 Три Јована, са три имењака,
0367 Једно им је Новковић-Јоване,
0368 А друго је Мољковић-Јоване,
0369 А треће је Николић-Јоване,
0370 За сваким је по тријест дружине.
0371 Њима вели Новковић-Јоване:
0372 „Чујете ли ларме по Котару?
0373 Ево једног, бјежи на ђогату,
0374 За њим иде други на гаврану,
0375 Оно ј’ главом Боснић-Новљанине.
0376 То је Боснић сашо на Котаре,
0377 Потражио наше капетане,
0378 Ко када је дору изгубио,
0379 Јаше ђогу кара-Османаге,
0380 Ово ј’ с њиме крчмарица Мара
0381 Баш на вранцу Блажевић-Алије,
0382 Ено с’ за њим подигла поћера.
0383 Сад на оне коње гледајући,
0384 Утече Боснић сваком на срамоту.
0385 Хајмо њему стазу ујагмити,
0386 У бусији њега дочекати,
0387 Јал ћемо га уфатити жива,
0388 Јал његову одризати главу,
0389 Моремо се за њег умирити.“
0390 У Јована све друштво једино,
0391 У планини стазу ујагмише,
0392 По камењу па се наредише.
0393 Њима вели Новковић-Јоване:
0394 „Кад најаше Боснић-Новљанине,
0395 Немој нико кавге замићати,
0396 Ја ћу њега уфатити жива
0397 И њему ћу савезати руке.“
0398 Стаде вика Мољковић-Јована:
0399 „Немој нико кавге замићати,
0400 И ја ћу га жива уфатити.“
0401 Али мучи Николић-Јоване.
0402 Кад најаха Боснић на ђогату,
0403 За њим липа Мара на гаврану,
0404 Ал искочи Новковић-Јоване,
0405 Па уфати ђогу великога
0406 И повика Боснић-Новљанина:
0407 „Стан’, Турчине, Боснић-Новљанине!
0408 Предаји се, ти не губи главе!
0409 Жива глава дуговање даје,
0410 А од мртве ником ништа нема.“
0411 Њему вели Боснић-Новљанине:
0412 „Пушти кајас, Новковић-Јоване!
0413 Прдавања до крешања нема,
0414 Остат ће ти при кајасу рука,
0415 Ја отпасти са рамена глава.“
0416 Пјана глава Новковић-Јована:
0417 „Стан’, Турчине, од тог фајде нејма,
0418 Предаји се, ти не губи главе!“
0419 Види Боснић, да попушти не ће,
0420 Сијну сабља Боснић-Новљанина,
0421 Са Јована полетила глава.
0422 Кад посиче Новковић-Јована,
0423 Ал искочи Мољковић-Јоване,
0424 Па уфати под њима ђогата:
0425 „Стан’, Боснићу, не замићи кавге!
0426 Придаји се, ти не губи главе,
0427 Жива ће глава дати дуговање.“
0428 Њему вели Боснић-Новљанине:
0429 „Пушти коња, Мољковић-Јоване!
0430 Зар би мојој ти кидисо глави,
0431 Моју стару мајку оцвилио?
0432 Мореш оно утувити вриме,
0433 Кад си раја био у Новоме,
0434 Био раја бега Зенковића?
0435 Кад би те беже на беглук поћеро,
0436 Па би бегу вас дан беглучио,
0437 У вече се натраг повратио,
0438 На моју би кулу ударио,
0439 Моја би те мајка дочекала,
0440 Вавик би те она упитала:
0441 „ „Јеси л’ сусто, Мољковић-Јоване!
0442 Јеси ли ми, болан, изгладнио?“ “
0443 Ти би јој се вавик потужио,
0444 Да си јадан врло изгладнио,
0445 Вавик би те моја мајка дочекала,
0446 Вавик би те она нахранила.
0447 Зар би мојој ти кидисо глави,
0448 Моју стару мајку расцвилио
0449 И њезина круха прегазио?“
0450 Њему вели Мољковић-Јоване:
0451 „Предаји се, а не губи главе!
0452 Давно је било, сад се спомињало.
0453 Да си вила, па да имаш крила,
0454 Пера ти т’јела изнити не могу.“
0455 Кад то чуо Боснић-Новљанине,
0456 Сијну њему сабља голотрба,
0457 Он погуби Мољковић-Јована.
0458 Кад посиче Мољковић-Јована,
0459 Стаде вика Николић-Јована:
0460 „Удрите, моја браћо и дружино!
0461 Погинуше оби харамбаше,
0462 Утече нам Боснић-Новљанине!“
0463 Деведесет отрже пушака,
0464 Седам коња згоди по колану,
0465 Мртав ђогат паде у камење.
0466 На ноге скочи Боснић-Новљанине,
0467 Стоји вика Николић-Јована:
0468 „Држ’те сада, браћо и дружино,
0469 Не удрите, већ уфат’те жива!“
0470 У Јована све друштво једино,
0471 На Боснића љуто ударише,
0472 А брани се Боснић-Новљанине.
0473 Гонећи се с њима по планини
0474 Још тројицу код њих оборио.
0475 Већ Боснићу на плећи скочише
0476 И Боснићу руке савезаше.
0477 Повратише Боснић-Новљанина
0478 Савезатих руку наопако
0479 Поведоше Мару крчмарицу.
0480 Запјева Јован и друштво његово,
0481 А зацвили Мара на гаврану:
0482 „Куку, драги Боснић-Новљанине,
0483 Гдје ћеш с мене изгубити главу!“
0484 Кука Мара кано кукавица.
0485 Мало они иду низ планину.
0486 Гдје је срећа, ту је и несрећа,
0487 Гдје несрећа, ту и среће има.
0488 Вид’ де среће Боснић-Новљанина,
0489 Вид’ де главе Тале Личанина!
0490 Јер је Тале чету покупио,
0491 Диго чету шездесет Личана,
0492 Ускочио с четом у планину,
0493 Не би л’ штогод Тале задобио,
0494 Не би л’ каква старца приварио,
0495 Стара влаха, што говеда чува,
0496 Јали какву бабу код оваца,
0497 Не би ли јој овце ујагмио.
0498 Ништа Тале није задобио,
0499 Већ се веро крајем по планини,
0500 Све поприко ходо кроз планину,
0501 Па се Тале врло наљутио,
0502 Виче побру Маљковић-Стипана:
0503 „Побратиме, Маљковић-Стипане!
0504 Ево ништа задобили нисмо,
0505 Ево т’ вјера, Богом побратиме!
0506 Док изађем на стазу дурбапску,
0507 Да ја сритем влаха јал Турчина,
0508 Ја ћу о њег гвожђе окушати.“
0509 Све се смије Маљковић-Стипане,
0510 А прочу се грло Маричино,
0511 Гдје у гори кука кукавица.
0512 Онда Тале вели Личанине:
0513 „Маљковићу, Богом побратиме!
0514 Чујете ли горске кукавице,
0515 Гдје у гори кука кукавица
0516 И спомиње Боснић-Новљанина?
0517 То је побро Боснић-Новљанине,
0518 Он је сашо на Котар камени,
0519 Потражио оба капетана,
0520 Ујагмио крчмарицу Мару.
0521 Оно вила није у планини,
0522 Оно женско цвили у планини,
0523 А спомиње Боснић-Новљанина.
0524 Чула се је кавга у планини,
0525 То су нејга власи дочекали,
0526 Јал су њега уфатили жива,
0527 Јал његову одризали главу,
0528 Три Јована, све три харамбаше,
0529 Ево нами ћара у планини!
0530 Ајмо, побро, стазу ујагмити,
0531 Из бусије влахе дочекати!
0532 Ако буде Боснић погинуо,
0533 Ваља њега данас окајати;
0534 Ако буде руку савезаних,
0535 Јал Боснићу руке одришити,
0536 Јал у гори кости оставити.“
0537 Док рекоше, намах потекоше,
0538 У планини стазу ујагмише,
0539 По камењу па се наредише.
0540 Онда вели Тале Личанине:
0541 „Кад с’ помоле влашке харамбаше,
0542 Немој нико кавге заметнути,
0543 Док не звркне наџак по камењу.“
0544 Ал му вели Маљковић-Стипане:
0545 „Немој нико кавге заметнути,
0546 Док не пукне пушка у планини,
0547 Дуга пушка Маљковић-Стипана.“
0548 Стаде вика Огрешова сина:
0549 „Немој нико кавге заметнути,
0550 Док с’ не чује нара у планини,
0551 Ама нара Огрешова сина.“
0552 Истом они у бесиди били,
0553 Помоли се Јован из планине,
0554 И Боснића гони савезана,
0555 За њим Мара јаше на гаврану,
0556 А гледа их Маљковић-Стипане.
0557 Онда вели Тале Личанине:
0558 „Маљковићу, Богом побратиме!
0559 Видиш главе Николић-Јована,
0560 На прсих му пуце позлаћено.
0561 Мени ће, брате, пуе Јованово.“
0562 А вели му Маљковић-Стипане:
0563 „Мени ће дуга пушка Јованова.“
0564 Њима Тале вели у планини:
0565 „Не шал’те се, браћо и дружино!
0566 Ко промахне влаха у планини,
0567 Мртвом ћу му говорити главом.“
0568 Њима вели Маљковић Стипане:
0569 „Свак по једног, а ја ћу двојицу,
0570 Ја ћу, браћо, Николић-Јована
0571 И његова Митра бајрактара.“
0572 Кад наниђе Јован и дружина,
0573 Звркну Талин наџак по камењу,
0574 Чу се вика Огрешева Але,
0575 Пуче пушка Маљковић-Стипана
0576 И погоди Николић-Јована
0577 И код њега Митра бајрактара,
0578 Мртав Јован паде по камењу;
0579 А шездесет отрже пушака,
0580 Тридесет му обори хајдука.
0581 Стоји вика Маљковић-Стипана,
0582 „Чујте, моја браћо и дружино!
0583 Свак побаци пушку у камење,
0584 А за голе ноже прифаћајте,
0585 Боснићу ваља одриштити руке.“
0586 Кад искочи Стипан из камења,
0587 А уз њега Тале Личанине,
0588 А за њима шездесет дружине,
0589 Бусија чија, онога и мејдан,
0590 Па хајдуци намах побигоше,
0591 Затиче их Стипан по планини,
0592 И Боснићу руке одришише,
0593 Под Боснића врана подмакоше,
0594 Дигоше му мару на гаврана.
0595 Узе Стипан пушке Јованове,
0596 Скиде Тале пуца са Јована,
0597 Погулише влахе по планини,
0598 Ту су они добро задобили,
0599 Отискоше натраг уз планину.
0600 Мрво они у напридак пошли,
0601 Кад нађоше обе харамбаше
0602 Код ђогата кара-Османаге,
0603 И ту они шићар покупише,
0604 Отискоше уз гору Дурбабу.
0605 Вишта је глава Маљковић-Стипане,
0606 Он се попе у киту јелићу.
0607 Кад погледа под гору Дурбабу,
0608 Насмија се, Тали проговара:
0609 „Побратиме Тале Личанине!
0610 Ето за нами Лазе капетана
0611 На кулашу коњу великоме
0612 И за њима четерест усара,
0613 Дед’те браћо, да их дочекамо!
0614 Не би л’ којег коња задобили,
0615 Не би л’ Лази зајам повратио.
0616 Дворио сам Лазу капетана,
0617 Служио га три године дана,
0618 Није ми ћио најма потплатити,
0619 Сад ћу од њег зајам заискати.“
0620 У планини стазу ујагмише,
0621 Него вели Маљковић-Стипане:
0622 „Хајде, побро, Боснић-Новљанине,
0623 Ти полако јаши уз планину!“
0624 Помоли се Лазо капетане,
0625 А веил им Боснић-Новљанине:
0626 „Маљковићу, Богом побратиме!
0627 Пушт’те за мном Лазу капетана,
0628 Ето васке, а ето усара!“
0629 Њему Стипан вели у планини:
0630 „Хајде, побро, не старај се с тиме!“
0631 Истом тако они бесједили,
0632 Стаде вика Лазе капетана:
0633 „Стан’, Боснићу, утицања нема!
0634 Ћерат ћу те до Новога твога.“
0635 Крај бусије проћера кулаша,
0636 Све се смије Маљковић-Стипане.
0637 Кад наскака четерест усара,
0638 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0639 „Не шал’те се, браћо и дружино!“
0640 Па шездесет отрже пушака,
0641 Намах дваест обори усара.
0642 Кад се сломи огањ у планини,
0643 Виче Боснић Лазу капетана:
0644 „Држ’ се, Лазо, ето мене на те!“
0645 Турну Мару са коња гаврана,
0646 Па на Лазу поћера гаврана,
0647 Ал побиже Лазо низ планину,
0648 За њим Боснић скаче на гаврану.
0649 Кад погледа Лазо са кулаша,
0650 Талу спази на дурбапској стази,
0651 Намах Лазо одјаха кулаша,
0652 Па побиже с пута у планину,
0653 За њим Боснић натисну гаврана,
0654 Па он за њим скаче низ планину,
0655 Вавик виче Лазу капетана:
0656 „Стани, Лазо, утицања нема!“
0657 Брзо влашче Лазо капетане,
0658 Све прискаче кладе и камење.
0659 Мало Лазо био у напритку,
0660 Ал опази вука у планини,
0661 Гдје се вуче кроз камење вуче,
0662 Познаде Лазо Маљковић-Стипана,
0663 Па вели му Маљковић-Стипане:
0664 „Бјежи к мени, Лазо капетане!
0665 Ти се не бој Боснић-Новљанина,
0666 Ваља ти мени најам потплатити.
0667 Ал под Лазом ноге продрхћаше,
0668 Кад доскака Маљковић-Стипане,
0669 Носи наџак Тале Личанина,
0670 Три пут њега ошину наџаком:
0671 „О копиле, Лазо капетане!
0672 Камо ми најам три године дана?“
0673 А вели му Лазо капетане:
0674 „Богом брате, Маљковић-Стипане!
0675 Сад ми немој глави кидисати,
0676 Хајде са мном кули на Котаре.
0677 Држат ћу те како брата свога,
0678 Ја ћу теби најам потплатити.“
0679 Њему вели Маљковић-Стипане:
0680 „Лако ћемо најам потплатити.
0681 Мореш оно вриме утувити,
0682 Кад сам ти слуга био код колина,
0683 Кад си ме једноч плеском ошинуо,
0684 Кано љубу шибаш на оџаку,
0685 За то те је Стипан оставио,
0686 Ја те с најма оставио нисам.“
0687 Па му сијну гвожђе иза паса,
0688 Полети глава с Лазе капетана.
0689 Док погуби Лазу капетана,
0690 У том стиже Боснић-Новљанине,
0691 Онда вели Боснић-Новљанине:
0692 „Што то, побро, Маљковић-Стипане!
0693 Што погуби Лазу капетана,
0694 Мени си га био поклонио!“
0695 Насмија се Маљковић-Стипане:
0696 „Немој брате, Боснић-Новљанине!
0697 Ја сам од њег најам наплатио,
0698 За главу ваља најам избавити,
0699 Ваља главу снити на Удбину,
0700 Дати главу бегу за челенку.“
0701 Прегрли га Боснић-Новљанине:
0702 „Нека, нека, Богом побратиме!
0703 Сад ја знадем, да побру имадем.“
0704 Тад се они натраг повратише.
0705 Кад стигоше, гдје је разбој био,
0706 Кад ли Тале добро задобио:
0707 Дваест добрих ата уфатили
0708 И кулаша Лазе капетана,
0709 Четри Тале друга пожелио,
0710 Ал ако ће, така је крајина!
0711 Узе Стипан великог кулаша,
0712 А повика Боснић-Новљанина:
0713 „Побратиме Боснић-Новљанине!
0714 Ето т’ кулаш Лазе капетана,
0715 А мени ће глава одсичена.“
0716 Појаха Боснић великог кулаша.
0717 Оданле се они подигоше,
0718 Поведоше Мару на гаврану,
0719 Отискоше уз гору Дурбабу.
0720 Кад стигоше кули до Новога,
0721 Билој кули Боснић-Новљанина,
0722 Завргоше шенлук и весеље,
0723 Ту им Боснић толе поставио,
0724 Из беглука пиће положио.
0725 Ту им дође лички Мустајбеже,
0726 Оженише Боснић-Новљанина,
0727 Пир чинили за недиљу дана.
0728 Вид’де главе Маљковић-Стипана!
0729 Даде бегу одсичену главу:
0730 „,Ето т’ беже од мене јабука!
0731 То је глава Лазе капетана,
0732 Којег грђег на Котару нема.“
0733 Њега беже руком прегрлио:
0734 „Давор сине, Маљковић-Стипане!
0735 Јеси л’, сине, најам наплатио?“
0736 „ „Јесам, беже, милом Богу фала!“ “
0737 Бег му даде од злата челенку
0738 И за главу стотину дуката,
0739 Оде беже на град на Удбину,
0740 Подиже се Тале и дружина,
0741 Отискоше до Талина двора,
0742 Код њега су конак учинили,
0743 Ноћ ноћили, рано подранили,
0744 Сав добитак на хрпу санили,
0745 Сваком Тале право подилио:
0746 Све на здрава даде подједнако,
0747 На рањена по два паја даје,
0748 Ко погино, по пет запануло,
0749 Нек му дјеца код оџака знаду,
0750 За што им је бабо погинуо.
0751 Отален се они подигоше,
0752 Свак окрену свом бијелу двору.
0753 Оде Тале бегу у механу.
0754 Док им главе у животу биле,
0755 Држали се, ка браћа рођена,
0756 Заједно су често четовали.
0757 Држо беже Маљковић-Стипана,
0758 Служио га Маљковић-Стипане,
0759 Чувао му крај широке Лике.
