Bosnić Novljanin osvećuje ujaka i pobratima
0001 Bosnić Meho po Kotarih hoda
0002 U tevdilu kaurskom odilu,
0003 Za kajase provađa dorata,
0004 Oko njeg se dorat zaigrava,
0005 Griska momka po desnoj mišici,
0006 Otiskuje ga Bosnić-Novljanine,
0007 A s dobrim se konjem razgovara:
0008 „Moj dorate, desno krilo moje!
0009 Teško nami ovud putujući,
0010 Po tuđoj zemlji, a u našoj tuzi:
0011 Ni ko sreta ni za zdravlje pita,
0012 Nit nas, dore, na ručak poziva,
0013 Ja sam vrlo pića ižednio,
0014 Izgladnio mesa debeloga,
0015 A ti, dore, ječma ugruhana.
0016 Da nas hoće sreća poslužiti,
0017 Put navesti, mira namiriti
0018 Na birtiju krčmarice Mare,
0019 Što je Mare krčmu načinila,
0020 Gradila je tri godine dana,
0021 Potrošila hiljadu cekina,
0022 Dok je lipa krčmu načinila,
0023 Sad se u njoj zove krčmarica.
0024 Nije Mare krčme načinila,
0025 Što bi u njoj krčamrica bila,
0026 Već je ona krčmu načinila
0027 Poraz mene i tebe, dorate,
0028 Da dočeka naske na Kotaru,
0029 Da se s nami ponapije vina.
0030 Da nas hoće mira namiriti,
0031 Mare bi nas dobro dočekala,
0032 Tu bi bilo pića izobila
0033 I debela mesa ovnovine,
0034 Tebi, dore, ječma ostupana,
0035 Tu bi s’ mrvo mogli odmoriti.“
0036 Tako s’ s dobrim dorom prigovara,
0037 Pa zakrnu doru na Kotare,
0038 Otište ga uz Kotar kameni,
0039 Sve Kotare magla poklopila.
0040 Čudne sreće Bosnić-Novljanina!
0041 Put navede, a dorat nanese
0042 Na birtiju krčmarice Mare.
0043 Kad ujaha konja u avliju,
0044 Kod jablana zastavi dorata,
0045 Pa on gleda krčmu Maričinu,
0046 Kako ju je lipa napravila.
0047 Krčma joj je od boja četiri,
0048 Tri su boja od ljuca kamena,
0049 A četvrta čatma od drveta.
0050 O dvoje joj ćošci izvedeni,
0051 O sedmero caklom opleteni,
0052 Duvarovi bojom ožeženi,
0053 Sva joj krčma limom pokrivena,
0054 Oko nje je kamena avlija,
0055 U avliji voda navedena.
0056 Voda bije na sedam fiskija,
0057 Tri od zlata, četiri od srebra,
0058 Više vode tepa izvedena,
0059 U avliji dvan’est jablanova,
0060 Svakom grane pokrov nadmetnule.
0061 Stade vika Bosnić-Novljanina:
0062 „Ja Marice, dilber-krčmarice!
0063 Imaš li vina od sedam godina
0064 I rakije tri put prežežene
0065 I debela mesa ovnovine?
0066 Da s’ napijem s tobom u birtiji
0067 Ja za svoje žute madžarije.“
0068 Birtiji se otvoriše vrata,
0069 Iskočiše dvi sluškinje mlade,
0070 Pod Bosnićem konja ufatiše:
0071 „Gospodine i gospodski sine!
0072 Sjaši konja, hajde u birtiju,
0073 Svašta ima u naše gospoje,
0074 Ona će te dobro dočekati.“
0075 U tom Bosnić odjaha dorata,
0076 Pa okrenu ravno u birtiju,
0077 Sluškinje mu svezaše hajvana.
0078 Kada momak u birtiju uđe,
0079 Kad li Mare po birtiji hoda,
0080 Bosnić Mari ,dobro jutro’ viknu,
0081 Krčmarica jutro prifatila:
0082 „Da smo zdravo, vridan gospodine,
0083 Kud si tako jutros podranio!“
0084 Posadi ga u svojoj odaji,
0085 Upadoše dvi sluškinje mlade,
0086 Prid Bosnića piće postaviše,
0087 Kod njeg Mare side u skemliju,
0088 Razložiše hladno piti piće.
0089 Njojzi veli Bosnić-Novljanine:
0090 „Ja Marice, kršna divičice!
0091 Kad si ovu krčmu napravila,
0092 Pa se u njoj zoveš krčmarica,
0093 Kad si tako lipa i uzrasna,
0094 Što će tebi krčma na Kotaru?
0095 Daj ostavi krčmu na Kotaru,
0096 Hod’ mi biti ljuba kod kolina!“
0097 Nasmija se krčmarica Mara:
0098 „Gospodine i gospodski sine!
0099 Kršan si junak, a mahne ti nema,
0100 Trista ’vakih valjaš divojaka.
0101 Da Bog dade, da s’ u sreći smiriš,
0102 Tebi Mare nije mušterija,
0103 Ja boljega imam mušteriju,
0104 Čula sam ga, a vidila nisam,
0105 Njega fale obadva Kotara,
0106 Pa sam s’ svojoj vjeri zaticala,
0107 Da ću mu biti ljuba kod kolina,
0108 Jal ostati u krčmi kamenoj.
0109 To je Turčin Bosnić-Novljanine
0110 Od Novoga, sa široke Like,
0111 Što ga fale obadva Kotara,
0112 Da je pravi junak na mejdanu,
0113 Gdje mač siva, a poliću glave.“
0114 Nasmija se Bosnić-Novljanine:
0115 „Ja Marice, kršna divičice»
0116 Čudna čuda od vas divojaka!
0117 Koja godic čuje za Turčina,
0118 Za njim joj se i pamet okreće.
0119 Dobro znadem Bosnić-Novljanina,
0120 Ja sam viši i lipši od njega,
0121 Ja bi njemu stao na mejdanu
0122 A kod međe ličke i kotarske.“
0123 U njeg gleda krčmarica Mara:
0124 „Ne budali, vridan gospodine!
0125 Kakva kažu Bosnić-Novljanina,
0126 Da ti vidiš Bosnić-Novljanina,
0127 Od stra bi mu konja poklonio.
0128 Vidiš moje krčme na Kotaru!
0129 Dok sam ovu krčmu napravila,
0130 Potrošila hiljadu cekina,
0131 Gradila je tri godine dana,
0132 Za Turčina Bosnić-Novljanina,
0133 Da dočekam Bosnić-Novljanina,
0134 Vidim falu obaju Kotara,
0135 Još mi nema Bosnić-Novljanina.“
0136 Istom Mare u besidi bila,
0137 A zahrza dorat u avliji,
0138 A pogleda Bosnić sa pendžera:
0139 Kad mu dorat svezat kod jablana,
0140 Digo glavu, gleda po Kotaru,
0141 Sve pogleda na drum niz Kotare
0142 I poteže naru u avliji,
0143 Vavik kopa obima nogama.
0144 Onda veli Bosnić-Novljanine:
0145 „Dvi sluškinje ove krčmarice!
0146 Hajte nos’te ječma ustupana,
0147 Podajte mi konju kod jablana!“
0148 Dvi sluškinje ječam odnesoše,
0149 Hajvan ječma da okusi ne će,
0150 Vavik dorat hrže u avliji,
0151 Sve pgoleda na drum uz Kotare
0152 Vratiše se dvi sluškinje mlade:
0153 „Gospodine i gospodski sine!
0154 Konj ti ječma da okusi ne će,
0155 Već on vavik hrže u avliji,
0156 Vavik Zadru gleda niz Kotare.“
0157 Tad im Bosnić veli u avliji:
0158 „Dvi sluškinje ove krčmarice!
0159 Ajte nos’te vina i rakije,
0160 Napojte mi konja u avliji.
0161 Ja sam konja naučio svoga,
0162 Gdje ja pijem, i njeg napojiti.“
0163 Dvi sluškinje piće odnesoše,
0164 Dorat vina ni rakije ne će,
0165 Već on vavik hrže u avliji.
0166 Vratiše se obedvi sluškinje:
0167 „Gospodine i gospodski sine!
0168 Konj ti vina ni rakije ne će,
0169 Veće vavik hrže u avliji.“
0170 Sve ga gleda Bosnić sa pendžera,
0171 Potiho se s njime prigovara:
0172 „Moj dorate, desno krilo moje!
0173 Kako sam te, brate, dobavio,
0174 Još mi tako učinio nisi.
0175 Sad na tvoju naru gledajući,
0176 Dobro nije ja tebi, ja meni.“
0177 Istom tako on u riči bio,
0178 A na Zadru pukoše lubarde,
0179 A sitan se oganj prolomio,
0180 Otrguju puške beglučkinje.
0181 Onda Bosnić veli krčmarici:
0182 „Krčmarice, kršna divičice!
0183 Što zadarske pucaju lubarde,
0184 Otrguju puške beglučkinje,
0185 Al je žalost, al kakvo veselje?“
0186 „ „Zar ti ne z naš, vridan gospodine!
0187 Žalost nije, nego je veselje
0188 U našega bana Zadranina,
0189 Jere sina ženi Matijana.
0190 Isprosio kićenu divojku
0191 Od Novoga Herceg-latinskoga,
0192 Pa podigo kićene svatove,
0193 On otišo Novom po divojku.
0194 Ono Zadru stigoše svatovi,
0195 Dovedoše kićenu divojku,
0196 S tog zadarsk epucaju lubarde
0197 Na veselju bana Zadranina.“
0198 To govori krčmarica Mara,
0199 A sve gleda Bosnić sa pendžera.
0200 Eto opazi do dva konjanika
0201 Kraj birtije krčmarice Mare,
0202 Gdje dva ata jašu uporedo:
0203 Jedan jaše đogu velikoga,
0204 Uz njeg drugi vrana brez biljega,
0205 Sve na njima crljeno odilo,
0206 Na prsih im toke i ilike,
0207 Preko svakog alamanka voza.
0208 Kad ih vidi Bosnić-Novljanine,
0209 Krčmarici veli u odaji:
0210 „Ja Marice, kršna divičice!
0211 Kakve su ono dvi vojvode mlade,
0212 Što dva ata jašu uporedo,
0213 A na njima crljeno odilo?“
0214 Kraj njeg Mare gleda sa pendžera:
0215 „Zar ti ne znaš, mlad gospodičiću!
0216 Ono su naša oba kapetana,
0217 Kapetana, oba pobratima:
0218 Perjan jedno, a Borjan je drugo.
0219 Ono ti je, što jaše đogata,
0220 Ono j’ glava Perjan-kapetana,
0221 Što no j’ Perjan Ture pogubio
0222 Od Novoga kara-Osmanagu,
0223 A ujaka Bosnić-Novljanina,
0224 Odnio mu toke i od’jelo,
0225 Eno mu jaše đogu po Kotaru
0226 Za sramotu svoj širokoj Lici,
0227 Za najviše Bosnić-Novljaninu,
0228 Gdje mu se je ujak prigodio,
0229 Bosnić nije, koliko ga fale;
0230 A ono je, što jaše gavrana,
0231 Ono j’ glava Borjan-kapetana,
0232 I Borjan je Ture pogubio
0233 Sa Udbine Blažević-Aliju,
0234 Pobratima Bosnić-Novljanina,
0235 Sad mu jaše vrana po Kotaru
0236 Na sramotu svoj širokoj Lici,
0237 Za najvećma Bosnić-Novljaninu,
0238 Jer mu se je pobro dogodio,
0239 Bosnić nije, koliko ga kažu.
0240 Da je junak, koliko ga kažu,
0241 On bi šćero na Kotar dorata,
0242 Jal okajo pobratima svoga
0243 I ujaka kara-Osmanagu,
0244 Ja l bi svoju glavu izgubio.“
0245 Dok to reče krčmarica Mara,
0246 Zamakoše oba kapetana
0247 I odoše Zadru niz Kotare.
0248 U tom Bosnić na noge skočio,
0249 Mari baci žutu Madžariju:
0250 „Krčmarice, da ti piće platim!“
0251 Pa poteče krčmi niz mostove.
0252 Kad on konju do jablana dođe,
0253 Od jablana odriši dorata.
0254 Dok uzjaha doru u avliji,
0255 Al iskaka iz birtije Mara,
0256 Preteče ga na avlijnskih vratih:
0257 „Gospodine i gospodski sine!
0258 Stan’ ustavi, da ti kusur vratim,
0259 Nis’ zapio madžarije pića.“
0260 „ „Ne budali kršna divičice!
0261 Ja gdje pijem, kusura ne tražim.“ “
0262 Pa otišće na avlijnska vrata,
0263 Pa okrenu Zadru niz Kotare.
0264 Brz je dorat Bosnić-Novljanina,
0265 Ko kad se je na krila podigo.
0266 Kad ga vidi krčmarica Mara,
0267 Obima se udari rukama,
0268 Ona reče: „Ajme, moja majko,
0269 Gdje ja krčmu gradih na Kotaru!
0270 Kako kažu Bosnić-Novljanina,
0271 Ono j’ glava Bosnić od Novoga,
0272 Sad će Bosnić tamo poginuti.“
0273 Pa poteče za njim niz Kotare,
0274 Mara trče, iz sveg grla viče:
0275 „O Turčine, Bosnić-Novljanine!
0276 Ako s’ zdravo ti otud povratiš,
0277 Navrati se na moju birtiju,
0278 Ne ostavljaj krčmarice Mare,
0279 Ponesi me do Novoga svoga!“
0280 Ode Bosnić Zadru niz Kotare.
0281 Kada Zadru na Grobnice sađe,
0282 Uprav goni gradu na kapiju.
0283 Kad opazi oba kapetana,
0284 Kraj kapije oba razjahali,
0285 U ledinu koplja udarili,
0286 Za njih dobre ate privezali,
0287 Oborili jaretinu vina,
0288 Perjan mihu grlo otvorio,
0289 Borjan mihu nogu prelomio.
0290 Kad ih vidi Bosnić-Novljanine,
0291 Do njih uprav poćera dorata,
0292 Sa dorata ,dobro jutro’ viknu,
0293 Borjan muči, a Perjan divani:
0294 „Ni zdrav bio, Bosnić-Novljanine!
0295 Jesi l’, đavle, rano podranio,
0296 Pa poego Zadru niz Kotare,
0297 Da potražiš oba kapetana,
0298 Da okaješ pobru i dajidžu?“
0299 Pa se fati puške od pojasa,
0300 Na Bosnića grlo upravio,
0301 Puče puška Perjan-kapetana.
0302 Bog zakloni Bosnić-Novljanina,
0303 Jer ga je dorat glavom zaklonio,
0304 Dopadoše dva zrna-sindžirli,
0305 Razbiše konju peču nad očima,
0306 Mrtav dorat pade po ledini,
0307 Dorat pade, Bosnića pritišće.
0308 Na noge skoči Perjan-kapetane,
0309 A sijnu mu sablja golotrba,
0310 Pa poteče, da glavu odsiče.
0311 Kad ga vidi Bosnić-Novljanine,
0312 Oštra je sablja daje Osmanage,
0313 Kuda šiba, tud zavoj ne triba,
0314 Fati s’ Bosnić vezene kubure
0315 A od mrtve glave doratove,
0316 Na Perjana grlo upravio,
0317 Puče puška Bosnić-Novljanina,
0318 Perjana je dobro pogodila,
0319 Jer u čelo pogodi junaka.
0320 Mrtav Perjan pade kraj dorata,
0321 Perjan pade, a Borjan ustade,
0322 Sijnu sablja Blažević-Alije.
0323 Kad ga vidi Bosnić-Novljanine,
0324 Znade sablju svoga pobratima,
0325 Koja momka pod oklopom siče.
0326 Fati s’ momak i druge kubure,
0327 Na Borjana grlo upravio,
0328 Puče puška Bosnić-Novljanina,
0329 Borjana je mrtvo dofatila
0330 Pod gr’oce, gdje puce sapinje,
0331 Mrtav Borjan pade kraj dorata.
0332 Čudna bahta Bosnić-Novljanina!
0333 Puška puca u Zadru kamenu
0334 Oko kule Zadranina bana,
0335 Još za kavgu niko i ne znade.
0336 Na noge skoči Bosnić-Novljanine,
0337 Pojagmi se đogi i gavranu,
0338 Uzjaha đogu daje Osmanage,
0339 U povodu povede gavrana,
0340 Pa pobiže od Zadra kamena.
0341 Sve se Bosnić kune na đogatu,
0342 Da je đogat brži od dorata.
0343 Sa Zadra ga straža opazila,
0344 Pa na gradu opali lubardu.
0345 Kad pukoše na Zadru lubarde,
0346 Ode jeka uz oba Kotara,
0347 Po gradovih pucaju topovi,
0348 U kulama plamte možarovi,
0349 Od Zadra se podiže poćera,
0350 Sve Grobnice Bosnić prigazio,
0351 Pomoli se kamenoj birtiji,
0352 Kad li Mara hoda kraj birtije.
0353 Tad joj Bosnić božju pomoć viknu,
0354 Njemu veli Mara krčmarica:
0355 „Jesi l’, dragi, zdravo i veselo?“
0356 „ „Jesam, Maro, milom Bogu fala!
0357 Ako ’š sa mnom do Novoga moga,
0358 Jaši vrana Blažević-Alije,
0359 Bjež’mo, draga, klancu durbapskome.“ “
0360 A Maruša pojaha gavrana,
0361 Kraj birtije konje proćeraše,
0362 Oni bježe pod goru Durbabu.
0363 Kad s’ planini blizo prikučili,
0364 Gdje je srća, tu je i nesreća,
0365 Opaziše do tri harambaše,
0366 Tri Jovana, sa tri imenjaka,
0367 Jedno im je Novković-Jovane,
0368 A drugo je Moljković-Jovane,
0369 A treće je Nikolić-Jovane,
0370 Za svakim je po trijest družine.
0371 Njima veli Novković-Jovane:
0372 „Čujete li larme po Kotaru?
0373 Evo jednog, bježi na đogatu,
0374 Za njim ide drugi na gavranu,
0375 Ono j’ glavom Bosnić-Novljanine.
0376 To je Bosnić sašo na Kotare,
0377 Potražio naše kapetane,
0378 Ko kada je doru izgubio,
0379 Jaše đogu kara-Osmanage,
0380 Ovo j’ s njime krčmarica Mara
0381 Baš na vrancu Blažević-Alije,
0382 Eno s’ za njim podigla poćera.
0383 Sad na one konje gledajući,
0384 Uteče Bosnić svakom na sramotu.
0385 Hajmo njemu stazu ujagmiti,
0386 U busiji njega dočekati,
0387 Jal ćemo ga ufatiti živa,
0388 Jal njegovu odrizati glavu,
0389 Moremo se za njeg umiriti.“
0390 U Jovana sve društvo jedino,
0391 U planini stazu ujagmiše,
0392 Po kamenju pa se narediše.
0393 Njima veli Novković-Jovane:
0394 „Kad najaše Bosnić-Novljanine,
0395 Nemoj niko kavge zamićati,
0396 Ja ću njega ufatiti živa
0397 I njemu ću savezati ruke.“
0398 Stade vika Moljković-Jovana:
0399 „Nemoj niko kavge zamićati,
0400 I ja ću ga živa ufatiti.“
0401 Ali muči Nikolić-Jovane.
0402 Kad najaha Bosnić na đogatu,
0403 Za njim lipa Mara na gavranu,
0404 Al iskoči Novković-Jovane,
0405 Pa ufati đogu velikoga
0406 I povika Bosnić-Novljanina:
0407 „Stan’, Turčine, Bosnić-Novljanine!
0408 Predaji se, ti ne gubi glave!
0409 Živa glava dugovanje daje,
0410 A od mrtve nikom ništa nema.“
0411 Njemu veli Bosnić-Novljanine:
0412 „Pušti kajas, Novković-Jovane!
0413 Prdavanja do krešanja nema,
0414 Ostat će ti pri kajasu ruka,
0415 Ja otpasti sa ramena glava.“
0416 Pjana glava Novković-Jovana:
0417 „Stan’, Turčine, od tog fajde nejma,
0418 Predaji se, ti ne gubi glave!“
0419 Vidi Bosnić, da popušti ne će,
0420 Sijnu sablja Bosnić-Novljanina,
0421 Sa Jovana poletila glava.
0422 Kad posiče Novković-Jovana,
0423 Al iskoči Moljković-Jovane,
0424 Pa ufati pod njima đogata:
0425 „Stan’, Bosniću, ne zamići kavge!
0426 Pridaji se, ti ne gubi glave,
0427 Živa će glava dati dugovanje.“
0428 Njemu veli Bosnić-Novljanine:
0429 „Pušti konja, Moljković-Jovane!
0430 Zar bi mojoj ti kidiso glavi,
0431 Moju staru majku ocvilio?
0432 Moreš ono utuviti vrime,
0433 Kad si raja bio u Novome,
0434 Bio raja bega Zenkovića?
0435 Kad bi te beže na begluk poćero,
0436 Pa bi begu vas dan beglučio,
0437 U veče se natrag povratio,
0438 Na moju bi kulu udario,
0439 Moja bi te majka dočekala,
0440 Vavik bi te ona upitala:
0441 „ „Jesi l’ susto, Moljković-Jovane!
0442 Jesi li mi, bolan, izgladnio?“ “
0443 Ti bi joj se vavik potužio,
0444 Da si jadan vrlo izgladnio,
0445 Vavik bi te moja majka dočekala,
0446 Vavik bi te ona nahranila.
0447 Zar bi mojoj ti kidiso glavi,
0448 Moju staru majku rascvilio
0449 I njezina kruha pregazio?“
0450 Njemu veli Moljković-Jovane:
0451 „Predaji se, a ne gubi glave!
0452 Davno je bilo, sad se spominjalo.
0453 Da si vila, pa da imaš krila,
0454 Pera ti t’jela izniti ne mogu.“
0455 Kad to čuo Bosnić-Novljanine,
0456 Sijnu njemu sablja golotrba,
0457 On pogubi Moljković-Jovana.
0458 Kad posiče Moljković-Jovana,
0459 Stade vika Nikolić-Jovana:
0460 „Udrite, moja braćo i družino!
0461 Poginuše obi harambaše,
0462 Uteče nam Bosnić-Novljanine!“
0463 Devedeset otrže pušaka,
0464 Sedam konja zgodi po kolanu,
0465 Mrtav đogat pade u kamenje.
0466 Na noge skoči Bosnić-Novljanine,
0467 Stoji vika Nikolić-Jovana:
0468 „Drž’te sada, braćo i družino,
0469 Ne udrite, već ufat’te živa!“
0470 U Jovana sve društvo jedino,
0471 Na Bosnića ljuto udariše,
0472 A brani se Bosnić-Novljanine.
0473 Goneći se s njima po planini
0474 Još trojicu kod njih oborio.
0475 Već Bosniću na pleći skočiše
0476 I Bosniću ruke savezaše.
0477 Povratiše Bosnić-Novljanina
0478 Savezatih ruku naopako
0479 Povedoše Maru krčmaricu.
0480 Zapjeva Jovan i društvo njegovo,
0481 A zacvili Mara na gavranu:
0482 „Kuku, dragi Bosnić-Novljanine,
0483 Gdje ćeš s mene izgubiti glavu!“
0484 Kuka Mara kano kukavica.
0485 Malo oni idu niz planinu.
0486 Gdje je sreća, tu je i nesreća,
0487 Gdje nesreća, tu i sreće ima.
0488 Vid’ de sreće Bosnić-Novljanina,
0489 Vid’ de glave Tale Ličanina!
0490 Jer je Tale četu pokupio,
0491 Digo četu šezdeset Ličana,
0492 Uskočio s četom u planinu,
0493 Ne bi l’ štogod Tale zadobio,
0494 Ne bi l’ kakva starca privario,
0495 Stara vlaha, što goveda čuva,
0496 Jali kakvu babu kod ovaca,
0497 Ne bi li joj ovce ujagmio.
0498 Ništa Tale nije zadobio,
0499 Već se vero krajem po planini,
0500 Sve popriko hodo kroz planinu,
0501 Pa se Tale vrlo naljutio,
0502 Viče pobru Maljković-Stipana:
0503 „Pobratime, Maljković-Stipane!
0504 Evo ništa zadobili nismo,
0505 Evo t’ vjera, Bogom pobratime!
0506 Dok izađem na stazu durbapsku,
0507 Da ja sritem vlaha jal Turčina,
0508 Ja ću o njeg gvožđe okušati.“
0509 Sve se smije Maljković-Stipane,
0510 A proču se grlo Maričino,
0511 Gdje u gori kuka kukavica.
0512 Onda Tale veli Ličanine:
0513 „Maljkoviću, Bogom pobratime!
0514 Čujete li gorske kukavice,
0515 Gdje u gori kuka kukavica
0516 I spominje Bosnić-Novljanina?
0517 To je pobro Bosnić-Novljanine,
0518 On je sašo na Kotar kameni,
0519 Potražio oba kapetana,
0520 Ujagmio krčmaricu Maru.
0521 Ono vila nije u planini,
0522 Ono žensko cvili u planini,
0523 A spominje Bosnić-Novljanina.
0524 Čula se je kavga u planini,
0525 To su nejga vlasi dočekali,
0526 Jal su njega ufatili živa,
0527 Jal njegovu odrizali glavu,
0528 Tri Jovana, sve tri harambaše,
0529 Evo nami ćara u planini!
0530 Ajmo, pobro, stazu ujagmiti,
0531 Iz busije vlahe dočekati!
0532 Ako bude Bosnić poginuo,
0533 Valja njega danas okajati;
0534 Ako bude ruku savezanih,
0535 Jal Bosniću ruke odrišiti,
0536 Jal u gori kosti ostaviti.“
0537 Dok rekoše, namah potekoše,
0538 U planini stazu ujagmiše,
0539 Po kamenju pa se narediše.
0540 Onda veli Tale Ličanine:
0541 „Kad s’ pomole vlaške harambaše,
0542 Nemoj niko kavge zametnuti,
0543 Dok ne zvrkne nadžak po kamenju.“
0544 Al mu veli Maljković-Stipane:
0545 „Nemoj niko kavge zametnuti,
0546 Dok ne pukne puška u planini,
0547 Duga puška Maljković-Stipana.“
0548 Stade vika Ogrešova sina:
0549 „Nemoj niko kavge zametnuti,
0550 Dok s’ ne čuje nara u planini,
0551 Ama nara Ogrešova sina.“
0552 Istom oni u besidi bili,
0553 Pomoli se Jovan iz planine,
0554 I Bosnića goni savezana,
0555 Za njim Mara jaše na gavranu,
0556 A gleda ih Maljković-Stipane.
0557 Onda veli Tale Ličanine:
0558 „Maljkoviću, Bogom pobratime!
0559 Vidiš glave Nikolić-Jovana,
0560 Na prsih mu puce pozlaćeno.
0561 Meni će, brate, pue Jovanovo.“
0562 A veli mu Maljković-Stipane:
0563 „Meni će duga puška Jovanova.“
0564 Njima Tale veli u planini:
0565 „Ne šal’te se, braćo i družino!
0566 Ko promahne vlaha u planini,
0567 Mrtvom ću mu govoriti glavom.“
0568 Njima veli Maljković Stipane:
0569 „Svak po jednog, a ja ću dvojicu,
0570 Ja ću, braćo, Nikolić-Jovana
0571 I njegova Mitra bajraktara.“
0572 Kad naniđe Jovan i družina,
0573 Zvrknu Talin nadžak po kamenju,
0574 Ču se vika Ogreševa Ale,
0575 Puče puška Maljković-Stipana
0576 I pogodi Nikolić-Jovana
0577 I kod njega Mitra bajraktara,
0578 Mrtav Jovan pade po kamenju;
0579 A šezdeset otrže pušaka,
0580 Trideset mu obori hajduka.
0581 Stoji vika Maljković-Stipana,
0582 „Čujte, moja braćo i družino!
0583 Svak pobaci pušku u kamenje,
0584 A za gole nože prifaćajte,
0585 Bosniću valja odrištiti ruke.“
0586 Kad iskoči Stipan iz kamenja,
0587 A uz njega Tale Ličanine,
0588 A za njima šezdeset družine,
0589 Busija čija, onoga i mejdan,
0590 Pa hajduci namah pobigoše,
0591 Zatiče ih Stipan po planini,
0592 I Bosniću ruke odrišiše,
0593 Pod Bosnića vrana podmakoše,
0594 Digoše mu maru na gavrana.
0595 Uze Stipan puške Jovanove,
0596 Skide Tale puca sa Jovana,
0597 Poguliše vlahe po planini,
0598 Tu su oni dobro zadobili,
0599 Otiskoše natrag uz planinu.
0600 Mrvo oni u napridak pošli,
0601 Kad nađoše obe harambaše
0602 Kod đogata kara-Osmanage,
0603 I tu oni šićar pokupiše,
0604 Otiskoše uz goru Durbabu.
0605 Višta je glava Maljković-Stipane,
0606 On se pope u kitu jeliću.
0607 Kad pogleda pod goru Durbabu,
0608 Nasmija se, Tali progovara:
0609 „Pobratime Tale Ličanine!
0610 Eto za nami Laze kapetana
0611 Na kulašu konju velikome
0612 I za njima četerest usara,
0613 Ded’te braćo, da ih dočekamo!
0614 Ne bi l’ kojeg konja zadobili,
0615 Ne bi l’ Lazi zajam povratio.
0616 Dvorio sam Lazu kapetana,
0617 Služio ga tri godine dana,
0618 Nije mi ćio najma potplatiti,
0619 Sad ću od njeg zajam zaiskati.“
0620 U planini stazu ujagmiše,
0621 Nego veli Maljković-Stipane:
0622 „Hajde, pobro, Bosnić-Novljanine,
0623 Ti polako jaši uz planinu!“
0624 Pomoli se Lazo kapetane,
0625 A veil im Bosnić-Novljanine:
0626 „Maljkoviću, Bogom pobratime!
0627 Pušt’te za mnom Lazu kapetana,
0628 Eto vaske, a eto usara!“
0629 Njemu Stipan veli u planini:
0630 „Hajde, pobro, ne staraj se s time!“
0631 Istom tako oni besjedili,
0632 Stade vika Laze kapetana:
0633 „Stan’, Bosniću, uticanja nema!
0634 Ćerat ću te do Novoga tvoga.“
0635 Kraj busije proćera kulaša,
0636 Sve se smije Maljković-Stipane.
0637 Kad naskaka četerest usara,
0638 Stade vika Maljković-Stipana:
0639 „Ne šal’te se, braćo i družino!“
0640 Pa šezdeset otrže pušaka,
0641 Namah dvaest obori usara.
0642 Kad se slomi oganj u planini,
0643 Viče Bosnić Lazu kapetana:
0644 „Drž’ se, Lazo, eto mene na te!“
0645 Turnu Maru sa konja gavrana,
0646 Pa na Lazu poćera gavrana,
0647 Al pobiže Lazo niz planinu,
0648 Za njim Bosnić skače na gavranu.
0649 Kad pogleda Lazo sa kulaša,
0650 Talu spazi na durbapskoj stazi,
0651 Namah Lazo odjaha kulaša,
0652 Pa pobiže s puta u planinu,
0653 Za njim Bosnić natisnu gavrana,
0654 Pa on za njim skače niz planinu,
0655 Vavik viče Lazu kapetana:
0656 „Stani, Lazo, uticanja nema!“
0657 Brzo vlašče Lazo kapetane,
0658 Sve priskače klade i kamenje.
0659 Malo Lazo bio u napritku,
0660 Al opazi vuka u planini,
0661 Gdje se vuče kroz kamenje vuče,
0662 Poznade Lazo Maljković-Stipana,
0663 Pa veli mu Maljković-Stipane:
0664 „Bježi k meni, Lazo kapetane!
0665 Ti se ne boj Bosnić-Novljanina,
0666 Valja ti meni najam potplatiti.
0667 Al pod Lazom noge prodrhćaše,
0668 Kad doskaka Maljković-Stipane,
0669 Nosi nadžak Tale Ličanina,
0670 Tri put njega ošinu nadžakom:
0671 „O kopile, Lazo kapetane!
0672 Kamo mi najam tri godine dana?“
0673 A veli mu Lazo kapetane:
0674 „Bogom brate, Maljković-Stipane!
0675 Sad mi nemoj glavi kidisati,
0676 Hajde sa mnom kuli na Kotare.
0677 Držat ću te kako brata svoga,
0678 Ja ću tebi najam potplatiti.“
0679 Njemu veli Maljković-Stipane:
0680 „Lako ćemo najam potplatiti.
0681 Moreš ono vrime utuviti,
0682 Kad sam ti sluga bio kod kolina,
0683 Kad si me jednoč pleskom ošinuo,
0684 Kano ljubu šibaš na odžaku,
0685 Za to te je Stipan ostavio,
0686 Ja te s najma ostavio nisam.“
0687 Pa mu sijnu gvožđe iza pasa,
0688 Poleti glava s Laze kapetana.
0689 Dok pogubi Lazu kapetana,
0690 U tom stiže Bosnić-Novljanine,
0691 Onda veli Bosnić-Novljanine:
0692 „Što to, pobro, Maljković-Stipane!
0693 Što pogubi Lazu kapetana,
0694 Meni si ga bio poklonio!“
0695 Nasmija se Maljković-Stipane:
0696 „Nemoj brate, Bosnić-Novljanine!
0697 Ja sam od njeg najam naplatio,
0698 Za glavu valja najam izbaviti,
0699 Valja glavu sniti na Udbinu,
0700 Dati glavu begu za čelenku.“
0701 Pregrli ga Bosnić-Novljanine:
0702 „Neka, neka, Bogom pobratime!
0703 Sad ja znadem, da pobru imadem.“
0704 Tad se oni natrag povratiše.
0705 Kad stigoše, gdje je razboj bio,
0706 Kad li Tale dobro zadobio:
0707 Dvaest dobrih ata ufatili
0708 I kulaša Laze kapetana,
0709 Četri Tale druga poželio,
0710 Al ako će, taka je krajina!
0711 Uze Stipan velikog kulaša,
0712 A povika Bosnić-Novljanina:
0713 „Pobratime Bosnić-Novljanine!
0714 Eto t’ kulaš Laze kapetana,
0715 A meni će glava odsičena.“
0716 Pojaha Bosnić velikog kulaša.
0717 Odanle se oni podigoše,
0718 Povedoše Maru na gavranu,
0719 Otiskoše uz goru Durbabu.
0720 Kad stigoše kuli do Novoga,
0721 Biloj kuli Bosnić-Novljanina,
0722 Zavrgoše šenluk i veselje,
0723 Tu im Bosnić tole postavio,
0724 Iz begluka piće položio.
0725 Tu im dođe lički Mustajbeže,
0726 Oženiše Bosnić-Novljanina,
0727 Pir činili za nedilju dana.
0728 Vid’de glave Maljković-Stipana!
0729 Dade begu odsičenu glavu:
0730 „,Eto t’ beže od mene jabuka!
0731 To je glava Laze kapetana,
0732 Kojeg grđeg na Kotaru nema.“
0733 Njega beže rukom pregrlio:
0734 „Davor sine, Maljković-Stipane!
0735 Jesi l’, sine, najam naplatio?“
0736 „ „Jesam, beže, milom Bogu fala!“ “
0737 Beg mu dade od zlata čelenku
0738 I za glavu stotinu dukata,
0739 Ode beže na grad na Udbinu,
0740 Podiže se Tale i družina,
0741 Otiskoše do Talina dvora,
0742 Kod njega su konak učinili,
0743 Noć noćili, rano podranili,
0744 Sav dobitak na hrpu sanili,
0745 Svakom Tale pravo podilio:
0746 Sve na zdrava dade podjednako,
0747 Na ranjena po dva paja daje,
0748 Ko pogino, po pet zapanulo,
0749 Nek mu djeca kod odžaka znadu,
0750 Za što im je babo poginuo.
0751 Otalen se oni podigoše,
0752 Svak okrenu svom bijelu dvoru.
0753 Ode Tale begu u mehanu.
0754 Dok im glave u životu bile,
0755 Držali se, ka braća rođena,
0756 Zajedno su često četovali.
0757 Držo beže Maljković-Stipana,
0758 Služio ga Maljković-Stipane,
0759 Čuvao mu kraj široke Like.
