[Бога моли Џавер-беговица]
Бога моли Џавер-беговица
Да јој Бог да од срца порода,
Д’ она роди мушко чедо мало.
Бог јој дао од срца порода,
Па родила женско чедо мало, 5
Па је мајка радо дочекала.
Лепо јој је име наденула,
Лепо име Зелкада девојка.
Ранила је за седам година
И у осму четири месеца, 10
Па је дала мајка на науке,
На науку преко мора ујку,
Да њу ујак ситном књигом учи,
Мила ујна са сићаним везом.
Затим време мало постојало, 15
Писмо пише Зелкада девојка,
Писмо пише својој милој мајки:
„Ајде мени, моја мила мајко,
„Ајде мени штогод брже можеш:
„Куга мори по свом Сарајеву, 20
„Па раставља и мило и драго,
„Раставиће мене и тебека“.
Кад видила Џавер-беговица,
Кад видила шта јој књига каже,
А мајка се књиги насмијала. 25
Опет пише Зелкада девојка,
Опет пише својој милој мајки.
У образ се пером ударила,
Из образа крви натопила,
Па са крвљом писмо написала, 30
Па послала својој милој мајки:
„Хајде мени, моја мила мајко,
„Хајде мени штогод брже можеш,
„Куга мори посред Сарајева,
„Па раставља и старо и младо, 35
„Раставиће мене и тебека“.
Кад видила Џавер-беговица,
Кад видила шта јој књига гласи,
Довикала своје верне слуге:
„Бога Вама, моје верне слуге, 40
„Ви ватајте наше добре коње,
„Добре коње у лаке кочије,
„Да путујем, жалосна ми мајка,
„Да путујем усред Сарајева!“
Одма слуге коње поватале, 45
Она оде усред Сарајева.
Кад је дошла насред пута мајка,
Сусрела је два Турчина млада:
Они носе Зелкаду девојку,
Носиду је да је сараниду. 50
Она њима ’вако беседила:
„Бог помаже, два Турчина млада!
„Бога вама, моја децо драга,
„Бил’ ви тели за Бога примити
„Да пустите Зелкаду девојку, 55
„Пустите је на зелену траву“.
То су Турци за Бога примили,
Пустише је на зелену траву.
Како клече Зелкадина мајка,
Како клече само једну рече: 60
„Јој, Зелкада, жалосна ти мајка!“
То изусти, па душу испусти.
К. Ненадовић из Јаска
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
