[Boga moli Džaver-begovica]
Boga moli Džaver-begovica
Da joj Bog da od srca poroda,
D’ ona rodi muško čedo malo.
Bog joj dao od srca poroda,
Pa rodila žensko čedo malo, 5
Pa je majka rado dočekala.
Lepo joj je ime nadenula,
Lepo ime Zelkada devojka.
Ranila je za sedam godina
I u osmu četiri meseca, 10
Pa je dala majka na nauke,
Na nauku preko mora ujku,
Da nju ujak sitnom knjigom uči,
Mila ujna sa sićanim vezom.
Zatim vreme malo postojalo, 15
Pismo piše Zelkada devojka,
Pismo piše svojoj miloj majki:
„Ajde meni, moja mila majko,
„Ajde meni štogod brže možeš:
„Kuga mori po svom Sarajevu, 20
„Pa rastavlja i milo i drago,
„Rastaviće mene i tebeka“.
Kad vidila Džaver-begovica,
Kad vidila šta joj knjiga kaže,
A majka se knjigi nasmijala. 25
Opet piše Zelkada devojka,
Opet piše svojoj miloj majki.
U obraz se perom udarila,
Iz obraza krvi natopila,
Pa sa krvljom pismo napisala, 30
Pa poslala svojoj miloj majki:
„Hajde meni, moja mila majko,
„Hajde meni štogod brže možeš,
„Kuga mori posred Sarajeva,
„Pa rastavlja i staro i mlado, 35
„Rastaviće mene i tebeka“.
Kad vidila Džaver-begovica,
Kad vidila šta joj knjiga glasi,
Dovikala svoje verne sluge:
„Boga Vama, moje verne sluge, 40
„Vi vatajte naše dobre konje,
„Dobre konje u lake kočije,
„Da putujem, žalosna mi majka,
„Da putujem usred Sarajeva!“
Odma sluge konje povatale, 45
Ona ode usred Sarajeva.
Kad je došla nasred puta majka,
Susrela je dva Turčina mlada:
Oni nose Zelkadu devojku,
Nosidu je da je saranidu. 50
Ona njima ’vako besedila:
„Bog pomaže, dva Turčina mlada!
„Boga vama, moja deco draga,
„Bil’ vi teli za Boga primiti
„Da pustite Zelkadu devojku, 55
„Pustite je na zelenu travu“.
To su Turci za Boga primili,
Pustiše je na zelenu travu.
Kako kleče Zelkadina majka,
Kako kleče samo jednu reče: 60
„Joj, Zelkada, žalosna ti majka!“
To izusti, pa dušu ispusti.
K. Nenadović iz Jaska
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
