Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)

Спартанци су заслужнијим људима у њиховој старости давали почаст доживотних сенатора, да суде младим људима о њиховој храбрости; а Ксенофонт овде каже даје Ликург на тај начин направио од старости нешто часније него што је и младићка храброст. Уосталом, у свим културним народима се одаје почаст људима седих власи. Платон у својој књизи „0 држави" тражи нарочито поштовање за старце. У српском народу млади људи поздрављају старце скидајући капу, а жене их поздрављају устајући с места; најзад, у нашој сељачкој задрузи је најстарији домаћин био господар и судија. - Неоспорно, има пуно стараца који су без икаквих заслуга, или који су чак били и штетни за друштво; али просечно, сваки старац је заслужан за породицу, а према томе и за друштво. За време француске револуције одредио је био СенЖист, учени^ Платона, да се старцима дадне „ешарпа старости", нека врста легије части за заслуге према потомству. -Одиста, старац је фактор развитка, прстен у ланцу напретка, стуб цркве и државе. Зато је непоштовање стараца била особина само варварских народа и дивљачких племена; а све што се иде даље у цивилизацију, старци постају уваженијим, местимице и светитељском фигуром. Његово је искуство равно учености; његов дух и неукаљан живот је раван херојству; а његова верност принцшшма заједнице и отаџбине равна је величини и заслугама историјске личности. Потомци живе не само од легенди својих предака, него и од оног што су ти преци открили по рудницима, подигли у зградама, саградили у путевима, оставили у готовом новцу, завештали у науци и уметности. Старац је предак, али и добротвор; а нације живе најпре од славе и заслуга предака који су остарели стварајући за оне који долазе, па тек онда од заслуга оних који су дошли после њих. Зевс је сликан као отац богова и људи, и Хронос као отац света; а хришћански Бог је сликан као старац, јер је истовремено и творац људи и творац космоса, значи Хронос и Зевс уједно. Блага и дубока хришћанска религија је у лицу самог божанства обожавала старце. Мудрац не може пасти у очајање због старости, јер је мудрац млад докле год мудрује, значи докле год мисли. А мудрац мисли до краја свог века, јер никад не може исцрпсти своје предмете размишљања. Чак што је неко дуже мислио, све је већма откривао такве предмете. Мудрац је у сталној вези са енергијом живота и са људима; и није ни у старости напуштен, него је, напротив, тражен и вољен зато што је мудрац. Човек само у старости дође до извесних идеја и осведочења, на које никад у заслепљености младалачке страсти не би могао доћи. Зато је старост и један фактор духовног усавршавања човековог. Најзад, у хаосу личних сујета, и у сукобу људских интереса, старац је елеменат мира и помирења. Стога је старост и један велики елеменат поретка и хармоније.