Blago cara Radovana: O mladosti i starosti (Glava 9)

Spartanci su zaslužnijim ljudima u njihovoj starosti davali počast doživotnih senatora, da sude mladim ljudima o njihovoj hrabrosti; a Ksenofont ovde kaže daje Likurg na taj način napravio od starosti nešto časnije nego što je i mladićka hrabrost. Uostalom, u svim kulturnim narodima se odaje počast ljudima sedih vlasi. Platon u svojoj knjizi „0 državi" traži naročito poštovanje za starce. U srpskom narodu mladi ljudi pozdravljaju starce skidajući kapu, a žene ih pozdravljaju ustajući s mesta; najzad, u našoj seljačkoj zadruzi je najstariji domaćin bio gospodar i sudija. - Neosporno, ima puno staraca koji su bez ikakvih zasluga, ili koji su čak bili i štetni za društvo; ali prosečno, svaki starac je zaslužan za porodicu, a prema tome i za društvo. Za vreme francuske revolucije odredio je bio SenŽist, učeni^ Platona, da se starcima dadne „ešarpa starosti", neka vrsta legije časti za zasluge prema potomstvu. -Odista, starac je faktor razvitka, prsten u lancu napretka, stub crkve i države. Zato je nepoštovanje staraca bila osobina samo varvarskih naroda i divljačkih plemena; a sve što se ide dalje u civilizaciju, starci postaju uvaženijim, mestimice i svetiteljskom figurom. Njegovo je iskustvo ravno učenosti; njegov duh i neukaljan život je ravan herojstvu; a njegova vernost princššma zajednice i otadžbine ravna je veličini i zaslugama istorijske ličnosti. Potomci žive ne samo od legendi svojih predaka, nego i od onog što su ti preci otkrili po rudnicima, podigli u zgradama, sagradili u putevima, ostavili u gotovom novcu, zaveštali u nauci i umetnosti. Starac je predak, ali i dobrotvor; a nacije žive najpre od slave i zasluga predaka koji su ostareli stvarajući za one koji dolaze, pa tek onda od zasluga onih koji su došli posle njih. Zevs je slikan kao otac bogova i ljudi, i Hronos kao otac sveta; a hrišćanski Bog je slikan kao starac, jer je istovremeno i tvorac ljudi i tvorac kosmosa, znači Hronos i Zevs ujedno. Blaga i duboka hrišćanska religija je u licu samog božanstva obožavala starce. Mudrac ne može pasti u očajanje zbog starosti, jer je mudrac mlad dokle god mudruje, znači dokle god misli. A mudrac misli do kraja svog veka, jer nikad ne može iscrpsti svoje predmete razmišljanja. Čak što je neko duže mislio, sve je većma otkrivao takve predmete. Mudrac je u stalnoj vezi sa energijom života i sa ljudima; i nije ni u starosti napušten, nego je, naprotiv, tražen i voljen zato što je mudrac. Čovek samo u starosti dođe do izvesnih ideja i osvedočenja, na koje nikad u zaslepljenosti mladalačke strasti ne bi mogao doći. Zato je starost i jedan faktor duhovnog usavršavanja čovekovog. Najzad, u haosu ličnih sujeta, i u sukobu ljudskih interesa, starac je elemenat mira i pomirenja. Stoga je starost i jedan veliki elemenat poretka i harmonije.