О јаворе, зелени јаворе!
Лепо л' ти се са тебе виђаше,
Кад Бећир-бег девојку вођаше!
Кад су били насред горе чарне,
Ал беседи беже Бећир-беже: 5
„Дај ми, Боже, вијоре ветрове,
„Да подуну отуд од ширине,
„Да подигну дувак на девојци,
„Да ја видим, шта у дворе водим."
Бог му даде вијоре ветрове, 10
Подунуше отуд од ширине,
Подигоше дувак на девојци,
Сину лице, као јарко сунце,
А гр'оце, кано месечина;
Од сватова нико не опази, 15
Опазише два девера млада,
Два девера, два Гиздаревића.
Кад је било вече по вечери,
И младенце у ложницу свели,
Ал' дођоше два девера млада, 20
Два девера, два Гиздаревића,
Два сребрна изломише ножа,
Две воштане изгореше свеће,
Док разбише на ђердеку врата,
И убише бега Бећир-бега, 25
Обљубише лијепу девојку.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 599.
