Бено Поплесија (Робиња)3/6
| ←Шена пета | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена шеста |
Шена седма→ |
ЛИМИЦА: Сад се друго неће него анимо.
ПЕРАШТАНИН: Теке ако је то, ја кад иђем акумнањан [праћен], имам једно апимо che non ve digo [да вам не кажем]; ма, по моју главу, ја се пентим [кајем] да нијесам узел софијун.
ЛИМИЦА: Тер што би ти?
ПЕРАШТАНИН: Теке, по тило грешње, ти не знаш да једна
boka di faco [пушка] даје велико анимо. — О Зијехало, у тему ми вестиду параш агуцин [надгледник] од галере.
ЗИЈЕХАЛО: А ти мени параш манигодо.
ПЕРАШТАНИН: Мучи, razza renegada, ере, ако ме видиш у ови мод [начин] обучена, немој да ти се пара да ти нијесам господар. Tasgi [мучи]; вељу ти, и свеђ ми ходи da drio via [за мном], и немој ти оволико напријед ступати, ер ћу ти дат шпадом по врату.
ЛИМИЦА: Станите сви овди; ја ћу поћ виђет је ли капетан дома.
ПЕРАШТАНИН: А по тило дјавлово, ево чељади, зато бјеж’мо, бјеж’мо.
ЛИМИЦА: Гдје су, гдје су?
ЗИЈЕХАЛО: Ја не знам.
ПЕРАШТАНИН: Оно их за оном кантунатом [углом]; теке пођи виђи, а ми се ретирајмо и бјеж’мо.
ЛИМИЦА (иде и гледа): Ако није никога!
ПЕРАШТАНИН: И ви сте кредили [мислили], — пи, razza cornuda [рогата пасмино]! теке не знате, да ’е ко бил, како би ја био отишал делонго тере би му дал колацијун [доручак] и справил га с колачем.
ЗИЈЕХАЛО: Кашината, који је ово валентомо [вриједан човјек]! ха ха!
ЛИМИЦА: Ја ћу отит опет куцат — тик ток тик. О, госпару капетане!
ЗИЈЕХАЛО: Ваља да га није дома.
ПЕРАШТАНИН: А ми отидимо искат га.
ЛИМИЦА: Ретира’мо се овди у улицу и чека’мо га.
ПЕРАШТАНИН: Ход’мо гдје ти је драго.
Референце
[уреди]
