„Бела лађо, на тебе ми криво,
Заш’не јављаш да л’је, робље живо?“
„Робље живо, ал не мож’ да дође,
Дибок Дунав па не мож’ да прође.
Ветар дува па ми лађу љуља. 5
Да сам вила па да имам крила,
Досада би у Немачко била,
Пред лагер би бомбу опустила,
Па би прва врата отворила,
И онда би робље испустила. 10
Свака мајка руке би ширила,
Да загрли свога милог сина,
Свака сестра за брата рођена,
Свака љуба за свога драгана...
А Ђерманци врзани у ланци, 15
А Ђерманке врзане у ланце.
Певач, место записа и напомена
Села западно од Лесковца
Референце
Извор
Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 653.
