Пошла Ружица девојка
уз поље, низ поље,
па цвили, па плаче, па кука.
Срете ју божја мајка света Богородица
па ју запита: 5
„Зашто цвилиш и плачеш,
Ружице девојко?“
„Кад ме питаш право ћу ти кажем,
божја мајко, света Богородице.
Напале ме ране, напале ме красте, 10
напале ме свакојаке бољке!
Ни ми дав’у ’леба јести!
Ни ми дав’у санак снити!
Ни ми дав’у воду пити!"
„Не бој ми се, Ружице девојко! 15
Пером ћу ти одмајати,
Душом ћу ти одувати.
Заспаћеш ка’но младо јагње
на зелену траву.
Напомена
Казивач: Латинка Павловић, с. Мужинац.
Када се по телу појаве „подљуте" /красте/, онда се, након изговореног текста бајалице, топлом говеђом балегом умажу красте. Поступак се понавља „док тој што се подљутило" не прође.
