Pošla Ružica devojka
uz polje, niz polje,
pa cvili, pa plače, pa kuka.
Srete ju božja majka sveta Bogorodica
pa ju zapita: 5
„Zašto cviliš i plačeš,
Ružice devojko?“
„Kad me pitaš pravo ću ti kažem,
božja majko, sveta Bogorodice.
Napale me rane, napale me kraste, 10
napale me svakojake boljke!
Ni mi dav’u ’leba jesti!
Ni mi dav’u sanak sniti!
Ni mi dav’u vodu piti!"
„Ne boj mi se, Ružice devojko! 15
Perom ću ti odmajati,
Dušom ću ti oduvati.
Zaspaćeš ka’no mlado jagnje
na zelenu travu.
Napomena
Kazivač: Latinka Pavlović, s. Mužinac.
Kada se po telu pojave „podljute" /kraste/, onda se, nakon izgovorenog teksta bajalice, toplom goveđom balegom umažu kraste. Postupak se ponavlja „dok toj što se podljutilo" ne prođe.
Reference
Izvor
Banja (rukopisni zbornik), Nota, Knjaževac 1978, str. 124.
