Бановац Секула избавља ујака
Рано рани Косовка ђевојка
На Ситницу, надно Косовога,
Да бијели на Ситницу платно.
Мало било, ништа не стануло,
Али добри јунак испануо 5
На зекуна коња големога,
По имену Бановац Секула,
И ђевојци добро јутро вика,
И млада му помоћ прифатила.
А говори Бановац Секула: 10
”О, ђевојко, Богом посестримо,
Поведи ми коња Косовијем,
Е ћу заспат’ укра’ воде ладне,
Ево данас три дана бијела,
Три дана и три ноћи тавне 15
Како сана на очи не виђех,
Но се бијем боја са Турчином,
И Јанка ми уфатише жива.
Но, ђевојко, ако Бога љубиш,
Све гледа’ низ поље Косово 20
Ка’ те проћи турске сератлије
И провесте Јанка на лабуда –
Пробуди ме ако Бога знадеш!”
Ђевојка на Бога гледала,
Покрај воде коња проводила, 25
Све гледа низ поље Косово,
Али сипаде педесет Тураках,
Они воде Милутина слугу,
Шњим сједоше насред Косовога.
Мало било, ниште не стануло, 30
Али друга испаде бусија,
Али воде Јанка на лабуда.
А кад бише посред Косовога,
Таде вика војевода Јанко:
”Фала, Богу, фала великому, 35
Да л’ није у Косово кога
Да заметне кавгу са Турцима,
Е ме Турци поведоше жива
Да ме муче у Стамболу граду –
Ако ће се поклат’ око мене 40
Кад мојега убише Секула
И не знадох ђе је погинуо!”
Но га види Кососовка ђевојка:
Колико је стидна и срамећа,
Не може се јавит’ Секулу, 45
Но на њега коња наводила,
На десну га руку нагазила.
Скочи јунак од земље на ноге
И јетко говори ђевојци:
”Бог те убио, Косовка ђевојка, 50
Мило ли је поља Косовога
Да проводаш зекуна мојега,
Но наводиш зека на Секула!”
Ђевојка му таде проговара:
”Немо’ што помислит’, Секула, 55
Но прођеоше Турци низ Косово,
Проведоше Јанка на лабуда
И његова Милутина слугу!”
Таде скочи дијете Секуле,
На Секулу ранах три-четири, 60
Ране завио, а прифати зека
И зекуну се бачи на рамена,
Зами га подно Косовога,
Заскочио од Звечарка града.
Кад погледа бусију Турках, 65
Али сједе на црно кремење,
Међу њима војевода Јанко,
А код Јанка Милутине слуга.
Но се загна дијете Секуле,
Он с банде удари Турцима. 70
Дочека га педесет Тураках,
Сијеку се кроз Косово шњиме,
Но немају рашта, ако Бог да!
Посијече педесет Тураках
Докле дође до ујака свога 75
И ујаку одријеши руке.
Да да ти је видијети, друже,
Кад се Јанко коња дофатио
И десницом сабљу прифатио!
У Турке јуриш учинише; 80
У то вика Косовка ђевојка:
”А, Секуле, родила те мајка,
Отми своју лсугу Милутина!”
Загнаше се два добри јунака,
Сијеку на буљуке Турке. 85
И Секулу рана допанула,
Допаде га на десну образу;
Обрну се момче на ујака,
А ујаку ријеч оговорио:
”Је л’ ме, ујаче, рана нагрдила?” 90
Кад Јанко сагледа Секула,
Секули ријеч говорио:
”Ха, не бој се, мио сестричићу,
Не добијаш ране на курварство,
НО на медан с вером персијанском!” 95
Посјекоше педесет Тураках
И отеше своју вјерну слугу,
Врнуше се у поље Косово,
Они купе благо са Тураках.
Таде зове дијете Секула: 100
”Ну оди, Косовка ђевојка!”
А ђевојка код Секула дође.
Но Секуле говори ујаку:
”Виђи, ујаче, моју посестриму,
Која ти је главу одбранила, 105
Но ви да’те да је дарујемо!”
И поштено младу дароваше –
Дадоше јо’ стотину дукатах;
И ојдоше на своје дворове,
Здраво до’ше, весела им мајка!110
