Балкански споразум (1934)
|
|
|
.svg)
|
|
|
БАЛКАНСКИ СПОРАЗУМ
Његово Величанство Краљ Југославије,
Претседник Јелинске Републике,
Његово Величанство Краљ Румунује, и
Претседник Турске Републике,
у жељи да допринесу учрвшћивању мира на Балкану, надахнути духом споразума и консилације којим се руководило при изради Бријан-Келоговог Пакта и одлука Скупштине Друштва народа усвојених с њим у вези, чврсто решени да осигурају поштовање већ постојећих уговорних обавеза и одржавање терироријалног поретка данас утврђеног на Балкану, одлучили су да закључе Пакт Балканског Споразума и у том циљу су наименовали као своје Помоћнике, и то:
Његово Величанство Краљ Југославије: Његову Екселенцију Господина Богољуба Јевтића, Министара Иностраних Послова;
Претседник Грчке Републике: Његову Екселенцију Господина Деметра Максимоса, Министара Иностраних Послова;
Његово Величанство Краљ Румуније: Његову Екселенцију Господина Николу Титулеска, Министара Иностраних Послова;
Претседник Турске Републике: Његову Екселенцију Господина Тевфик Рушди-Беја, Министара Иностраних Послова,
који су, пошто су измењали своја пуномоћја и нашли их у доброј и прописаној форми, уговорили ово:
Члан 1.
Југославија, Грчка, Румунија и Турска гарантују узајамно безбедност свих својих балканских граница.
Члан 2.
Високе Стране Уговорнице, обавезују се да ће се договарати о мерама које ће предузимати у случајевима у којима би могло бити тангирани њихови интереси дефинисани овим споразумом.
Оне се обавезују да неће предузимати никакву политичку акцију ни према којој другој балканској држави непотписници овог споразума пре но што претходно измењају своја мишљења, и да неће узимати на себе никакве политичке обавезе ни према којој другој балканској држави без пристанка осталих Страна Уговорница.
Члан 3.
Овај споразум ступа на снагу кад га потпишу све Силе Уговорнице и биће ратификован што је пре могуће. Он ће бити отворен свим осталим балканским Силама, чији ће приступ бити предмет благонаклоног проучавања од стране Страна Уговорница и постати пуноважан чим остале државе потписнице нотификују своју сагласност.
У потврду чега су напред именовани Пуномоћници потписали овај пакт.
Рађено у Атини, деветог фебруара хиљаду девет сто тридесет четврте, у четири примерка, од који је по један предат свакој Високој Страни Уговорници.
|
Б. Д. ЈЕВТИЋ с. р. |
Н. ТИТУЛЕСКО с. р. |
Извори[уреди]
- Политика, бр. 9.246 од суботе 10. фебруара 1934, насловна страна.
