Balkanski sporazum (1934)
|
|
|
.svg)
|
|
|
BALKANSKI SPORAZUM
Njegovo Veličanstvo Kralj Jugoslavije,
Pretsednik Jelinske Republike,
Njegovo Veličanstvo Kralj Rumunuje, i
Pretsednik Turske Republike,
u želji da doprinesu učrvšćivanju mira na Balkanu, nadahnuti duhom sporazuma i konsilacije kojim se rukovodilo pri izradi Brijan-Kelogovog Pakta i odluka Skupštine Društva naroda usvojenih s njim u vezi, čvrsto rešeni da osiguraju poštovanje već postojećih ugovornih obaveza i održavanje terirorijalnog poretka danas utvrđenog na Balkanu, odlučili su da zaključe Pakt Balkanskog Sporazuma i u tom cilju su naimenovali kao svoje Pomoćnike, i to:
Njegovo Veličanstvo Kralj Jugoslavije: Njegovu Ekselenciju Gospodina Bogoljuba Jevtića, Ministara Inostranih Poslova;
Pretsednik Grčke Republike: Njegovu Ekselenciju Gospodina Demetra Maksimosa, Ministara Inostranih Poslova;
Njegovo Veličanstvo Kralj Rumunije: Njegovu Ekselenciju Gospodina Nikolu Tituleska, Ministara Inostranih Poslova;
Pretsednik Turske Republike: Njegovu Ekselenciju Gospodina Tevfik Rušdi-Beja, Ministara Inostranih Poslova,
koji su, pošto su izmenjali svoja punomoćja i našli ih u dobroj i propisanoj formi, ugovorili ovo:
Član 1.
Jugoslavija, Grčka, Rumunija i Turska garantuju uzajamno bezbednost svih svojih balkanskih granica.
Član 2.
Visoke Strane Ugovornice, obavezuju se da će se dogovarati o merama koje će preduzimati u slučajevima u kojima bi moglo biti tangirani njihovi interesi definisani ovim sporazumom.
One se obavezuju da neće preduzimati nikakvu političku akciju ni prema kojoj drugoj balkanskoj državi nepotpisnici ovog sporazuma pre no što prethodno izmenjaju svoja mišljenja, i da neće uzimati na sebe nikakve političke obaveze ni prema kojoj drugoj balkanskoj državi bez pristanka ostalih Strana Ugovornica.
Član 3.
Ovaj sporazum stupa na snagu kad ga potpišu sve Sile Ugovornice i biće ratifikovan što je pre moguće. On će biti otvoren svim ostalim balkanskim Silama, čiji će pristup biti predmet blagonaklonog proučavanja od strane Strana Ugovornica i postati punovažan čim ostale države potpisnice notifikuju svoju saglasnost.
U potvrdu čega su napred imenovani Punomoćnici potpisali ovaj pakt.
Rađeno u Atini, devetog februara hiljadu devet sto trideset četvrte, u četiri primerka, od koji je po jedan predat svakoj Visokoj Strani Ugovornici.
|
B. D. JEVTIĆ s. r. |
N. TITULESKO s. r. |
Izvori[uredi]
- Politika, br. 9.246 od subote 10. februara 1934, naslovna strana.
