Андрија Хумски/38
| ◄ ПОЈАВА ЧЕТВРТА | ПОЈАВА ПЕТА | ПОЈАВА ШЕСТА ► |
ПОЈАВА ПЕТА
Пређашњи и АНДРИЈА.
АНДРИЈА:
Тренута сваког спреман буди ми,
Да можеш брзо са мном кренути.
Зову нас тамо наши кршеви,
Да тврдим стенама крвцу лијемо,
Ил’ издајничку крвцу ил' нашу.
РАДОСЛАВ:
Стенама, крвљу?... добро, сећам се,
Спреман сам готов.
АНДРИЈА:
Тако и треба.
И ја сам готов, спреман. одлучан,
Да име своје крвљу искупим;
Кад гнездо нисам мог’о чувати,
Живећи тамо мирно у њему,
Могу му стати као одбрана,
Нек моје прси заклон буду му.
Још сада ћемо чути кзвештај,
Одлуку збора целе властеле.
Рек'о сам, што сам им’о зборити,
Дао сам, што сам им’о давати,
Обећах, што се вратит’ узмогне,
На стари сам се позв‘о уговор,
На пријатељске тол‘ке услуге,
Што дужан нисам био чинити,
Застрашио сам брзи одговор,
Јер немам дана, немам времена,
За мудричења, дуге погодбе.
РАДОСЛАВ:
А од Богдана гласа никаква!
Андрија:
На пос'о Богдан журно прилег'о
Оправља града тврде зидине,
Улаке шаље, купи другове.
Ти ћеш се данас њему журити,
Одавде кад се дома кренемо,
А ја ћу прво свратит’ онима,
Под крило своје што сам уз’о их,
Богумила ћу се брзо дотаћи,
Са собом што их будем довео,
Умножиће нам војску свакако.
РАДОСЛАВ:
Они ће с’ кренут’?
АНДРИЈА:
Држим извесно.
(Радослав оде у дубину дворане и гледа кроз прозор.)
|