Andrija Humski/38
| ◄ POJAVA ČETVRTA | POJAVA PETA | POJAVA ŠESTA ► |
POJAVA PETA
Pređašnji i ANDRIJA.
ANDRIJA:
Trenuta svakog spreman budi mi,
Da možeš brzo sa mnom krenuti.
Zovu nas tamo naši krševi,
Da tvrdim stenama krvcu lijemo,
Il’ izdajničku krvcu il' našu.
RADOSLAV:
Stenama, krvlju?... dobro, sećam se,
Spreman sam gotov.
ANDRIJA:
Tako i treba.
I ja sam gotov, spreman. odlučan,
Da ime svoje krvlju iskupim;
Kad gnezdo nisam mog’o čuvati,
Živeći tamo mirno u njemu,
Mogu mu stati kao odbrana,
Nek moje prsi zaklon budu mu.
Još sada ćemo čuti kzveštaj,
Odluku zbora cele vlastele.
Rek'o sam, što sam im’o zboriti,
Dao sam, što sam im’o davati,
Obećah, što se vratit’ uzmogne,
Na stari sam se pozv‘o ugovor,
Na prijateljske tol‘ke usluge,
Što dužan nisam bio činiti,
Zastrašio sam brzi odgovor,
Jer nemam dana, nemam vremena,
Za mudričenja, duge pogodbe.
RADOSLAV:
A od Bogdana glasa nikakva!
Andrija:
Na pos'o Bogdan žurno prileg'o
Opravlja grada tvrde zidine,
Ulake šalje, kupi drugove.
Ti ćeš se danas njemu žuriti,
Odavde kad se doma krenemo,
A ja ću prvo svratit’ onima,
Pod krilo svoje što sam uz’o ih,
Bogumila ću se brzo dotaći,
Sa sobom što ih budem doveo,
Umnožiće nam vojsku svakako.
RADOSLAV:
Oni će s’ krenut’?
ANDRIJA:
Držim izvesno.
(Radoslav ode u dubinu dvorane i gleda kroz prozor.)
|