Андрија Хумски/29

ТРЕЋИ ЧИН

ПОЈАВА ЈЕДАНАЕСТА

ПОЈАВА ЈЕДАНАЕСТА
ВЛАСТОЉУБ и СТАНИСЛАВ

ВЛАСТОЉУБ:
Тако јо дакле са сним готово,
И што је главно, не зна Андрија.
СТАНИСЛАВ:
Не слути ништа — могу тврдити.
ВЛАСТОЉУБ:
Крај и с њим нек се једном учини,
Још данас одмах.
СГАНИСЛАВ:
Рећи не могу,
Да л' ће се данас моћи чинити.
ВЛАСТОЉУБ:
Измакне ли се, биће опасно.
Стало нас доста труда, времена,
Докле га ето једном кретосмо,
А после биће сила малена,
Одупрети се тешкој навали.
СТАНИСЛАВ:
Ај удружи ли се данас војска му
Са Радославлевом војском, момцима,
Свачега може бити, веруј ми.
Можда ће боље бити причекат',
Скупити војске силу велику,
Са Владиславом се тамо кренути.
Ипак ти. велим, рећи не могу,
Шта ће се збити, шта ли чинити.
ВЛАСТОЉУБ:
У цјжви краљ је, са њим краљица.
А с њима друге наше војводе,
Да не би сумња пала ненадно.
СГАНИСЛАВ:
Из цркве иду, с богом остани!
ВЛАСТОЉУБ:
Одважно само!
СТАНИСЛАВ:
Нсмој бринути!
(Станислав оде, а Властољуб се повуче дубоко у крај.)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Андра Гавриловић, умро 1929, пре 95 година.