Andrija Humski/29
| ◄ POJAVA DESETA | POJAVA JEDANAESTA | POJAVA DVANAESTA ► |
POJAVA JEDANAESTA
VLASTOLjUB i STANISLAV
VLASTOLjUB:
Tako jo dakle sa snim gotovo,
I što je glavno, ne zna Andrija.
STANISLAV:
Ne sluti ništa — mogu tvrditi.
VLASTOLjUB:
Kraj i s njim nek se jednom učini,
Još danas odmah.
SGANISLAV:
Reći ne mogu,
Da l' će se danas moći činiti.
VLASTOLjUB:
Izmakne li se, biće opasno.
Stalo nas dosta truda, vremena,
Dokle ga eto jednom kretosmo,
A posle biće sila malena,
Odupreti se teškoj navali.
STANISLAV:
Aj udruži li se danas vojska mu
Sa Radoslavlevom vojskom, momcima,
Svačega može biti, veruj mi.
Možda će bolje biti pričekat',
Skupiti vojske silu veliku,
Sa Vladislavom se tamo krenuti.
Ipak ti. velim, reći ne mogu,
Šta će se zbiti, šta li činiti.
VLASTOLjUB:
U cjžvi kralj je, sa njim kraljica.
A s njima druge naše vojvode,
Da ne bi sumnja pala nenadno.
SGANISLAV:
Iz crkve idu, s bogom ostani!
VLASTOLjUB:
Odvažno samo!
STANISLAV:
Nsmoj brinuti!
(Stanislav ode, a Vlastoljub se povuče duboko u kraj.)
|