Але умре за љубовцом

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Але умре за љубовцом

Синоћ Але допеља дивојку;
Јутро Али бела књига дојде,
Да он греде ва цареву војску,
За годину ни за дви данака,
Нег он иде за девет година. 5
Алина се разболи дивојка,
Боловала девет годин дана,
Ва тој боли запита водице:
Свекрвице Богом дана мајко,
Напој ме ти хлађане водице, 10
Нево моја нимам је капљице.
О залвице по Богу родице,
Напој ме ти хладјане водице.
Неморем те воде напојити,
Дробан бисер на крилу мојему, 15
Ако би ти водице додала,
Скрила би ја бисер просипала.
Она греде на горње прозоре,
З далека је Алу опазила,
Низ прозоре воду проливала 20
Да је Але ва кући ненајде.
Але приде ва своје дворове,
Најде болну млајахну диевојку.
Ај мој Але моја душо драга,
Овој сада девет годин дана, 25
Ники ме ниј' воде напојио;
Напој ме ти моја душо драга.
Заме видро и по воду иде,
Здраво јунак до водице приде,
И здраво се назад повратио. 30
Кад је пришал в срид црне горице,
И здраво се назад повратио.
Кад је пришал срид црне горице,
Ал ва граду мало звони звоно.
Сам је собом Але говорио: 35
Мили Боже чуда великога!
Је ли полне али је вичења,
Али ј' мртва мила љуба моја.
Када Але к билу двору дојде,
Липо плаче мајка и сестрица, 40
Мртав јунак крај дивојке паде.
Старица је говорила мајка:
Ај мој Але моја душо драга,
Да сам знала, да тиј' тако драга,
Била би ју с вином напојила, 45
Камо л' неби хлађаном водицом.

Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 101-103.