Sinoć Ale dopelja divojku;
Jutro Ali bela knjiga dojde,
Da on grede va carevu vojsku,
Za godinu ni za dvi danaka,
Neg on ide za devet godina. 5
Alina se razboli divojka,
Bolovala devet godin dana,
Va toj boli zapita vodice:
Svekrvice Bogom dana majko,
Napoj me ti hlađane vodice, 10
Nevo moja nimam je kapljice.
O zalvice po Bogu rodice,
Napoj me ti hladjane vodice.
Nemorem te vode napojiti,
Droban biser na krilu mojemu, 15
Ako bi ti vodice dodala,
Skrila bi ja biser prosipala.
Ona grede na gornje prozore,
Z daleka je Alu opazila,
Niz prozore vodu prolivala 20
Da je Ale va kući nenajde.
Ale pride va svoje dvorove,
Najde bolnu mlajahnu dievojku.
Aj moj Ale moja dušo draga,
Ovoj sada devet godin dana, 25
Niki me nij' vode napojio;
Napoj me ti moja dušo draga.
Zame vidro i po vodu ide,
Zdravo junak do vodice pride,
I zdravo se nazad povratio. 30
Kad je prišal v srid crne gorice,
I zdravo se nazad povratio.
Kad je prišal srid crne gorice,
Al va gradu malo zvoni zvono.
Sam je sobom Ale govorio: 35
Mili Bože čuda velikoga!
Je li polne ali je vičenja,
Ali j' mrtva mila ljuba moja.
Kada Ale k bilu dvoru dojde,
Lipo plače majka i sestrica, 40
Mrtav junak kraj divojke pade.
Starica je govorila majka:
Aj moj Ale moja dušo draga,
Da sam znala, da tij' tako draga,
Bila bi ju s vinom napojila, 45
Kamo l' nebi hlađanom vodicom.
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 101-103.
