Адам и берберин први људи/5
| ◄ ЧЕТВРТА ПОЈАВА | ПЕТА ПОЈАВА | ШЕСТА ПОЈАВА ► |
ПЕТА ПОЈАВА
Глађеновић у официни, пресвлачи се да иде кунтове бријати, облачи се, инштрументе тура у џеп, чека Љубу да га заступи код куће.
ГЛАЂЕНОВИЋ: Идем сад прво лаћмана да бријем. Напољу је зима, узећу баш горњи капут, да види лаћман да нисам какав ординаран сеоски брица. Можда ћу га последни пут бријати. (Хода горедоле. Вишим тоном) Баш не могу га трпети, крвав ми је пред очима. (Тише) Он мисли да нисам провидио његове фигле, и јуче је са Милевом три сата сам седио, кад сам на врати прислушкивао, а он уздише, чисто риче, а Милева плаче. Чекај Милево, плакаћеш још већма. Она мисли да ће је лаћман узети, па баш да је узме, онда опет неће бити лаћманка, јер нема кауције, па шта ће онда? Ал' ја од лаћмана више се не дам секирати. Све ме нешто боцка са Милевом, као бајаги, а овамо ми Салику спомиње, питање, би л' би Салика још хтела. Ал' морам прекинути, док га бријем, долази ми некако, канда је нада мном, а кад га оставим, онда, онда сам му за себе раван господин. Да хоће већ Љуба доћи... Ето га. Љубо остај ту, ја идем. (Брзо изиђе)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Игњатовић, умро 1889, пре 135 година.
|