Adam i berberin prvi ljudi/5

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

PRVA RADNjA
◄   ČETVRTA POJAVA PETA POJAVA ŠESTA POJAVA   ►

PETA POJAVA
 
Glađenović u oficini, presvlači se da ide kuntove brijati, oblači se, inštrumente tura u džep, čeka Ljubu da ga zastupi kod kuće.
  
GLAĐENOVIĆ: Idem sad prvo laćmana da brijem. Napolju je zima, uzeću baš gornji kaput, da vidi laćman da nisam kakav ordinaran seoski brica. Možda ću ga posledni put brijati. (Hoda goredole. Višim tonom) Baš ne mogu ga trpeti, krvav mi je pred očima. (Tiše) On misli da nisam providio njegove figle, i juče je sa Milevom tri sata sam sedio, kad sam na vrati prisluškivao, a on uzdiše, čisto riče, a Mileva plače. Čekaj Milevo, plakaćeš još većma. Ona misli da će je laćman uzeti, pa baš da je uzme, onda opet neće biti laćmanka, jer nema kaucije, pa šta će onda? Al' ja od laćmana više se ne dam sekirati. Sve me nešto bocka sa Milevom, kao bajagi, a ovamo mi Saliku spominje, pitanje, bi l' bi Salika još htela. Al' moram prekinuti, dok ga brijem, dolazi mi nekako, kanda je nada mnom, a kad ga ostavim, onda, onda sam mu za sebe ravan gospodin. Da hoće već Ljuba doći... Eto ga. Ljubo ostaj tu, ja idem. (Brzo iziđe)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jakov Ignjatović, umro 1889, pre 131 godina.