Џемила и Гелал-Един

Извор: Викизворник
Џемила и Гелал-Един
Писац: Јован Сундечић




        Џемила и Гелал-Един
                (Балада)

Силну паши Стамболији,
Махмет паши Гел-Едину
За велике вјерне службе
Свом девлету и свом дину:
   Абдул-Меџид султан дао
Ћер Џемилу своју милу;
Л'јепу као сјајну зв'језду,
Дичну као горску вилу ....
   Сто робовâ, сто ропкињâ
Пашиницу младу двори,
Свуд око ње драги камен,
И жежено злато гори.
   На вољу јој скупоцјене
Перзијанске мирис-масти,
На вољу јој из најдаљег
Мисирскога краја сласти. —
   Ал' јој заман сва богатства,
Све милине и насладе,
Када мира, пуста мира,
У свом срцу не имаде:
   Потпазила, гдје пашино
Пламен-око пуно жељâ
На ропкиња једну често
Ка' огњена муња стр'јеља;
   На ропкињу Черкескињу,
Којој не би сличне наша',
И кад би је међу рајским
Хуријама бират заша'....
   Све шејтане из џенема
У свом гњеву виче, вапи,
Да је уче — шта да ради,
Док јој' срце не исклапи!
   А пред пашом таји страсти,
Превија се и прелива;
И с њим сједећ' на саџади
Час га грли, час цјелива. —
   Ал' кад било једно јутро:
Госа шербет приправила,
И код себе у одаји
Свога пашу угостила:
    Срче паша шербет слатки,
Тутум пали, глади браду:
Љубавне га страсти море;
Ал' не слути своме јаду.
    А кадуна међу тијем,
Док он медно пиће попи:
Сахан покрит преда њ стави,
Па му рече, да отклопи. —
    То Гел-Един једва шчека:
Поклоп маче... Ах, ужаса!...
Затресе се, — па на патос
Мртав груну истог часа!...
   Што у клетом пладњу видје,
Те њег уби немилице?...
Јој!... јабуку страховиту:
Мртву главу робињице!




Извори[уреди]

  • Јован Сундечић: Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1889, страна 76-78.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Сундечић, умро 1900, пре 124 године.