Мајка даје ћерку и пасторку:
Ћерку даје за царева сина,
А пасторку за пашина сина,
Л'јепо им је руво поспремала:
Својој ћерци од сувога злата;
А пасторци од бијела платна.
То не прође ни година дана,
Писмо пише царе господине:
„Бога теби пријо и непријо,
Вала теби на рувашцу твоме,
Ал' не вала на ђетету твоме!"
То не прође ни година дана,
Писмо пише паша господине:
— Бога теби пријо и непријо,
Вала теби на ђетету твоме!
— Ал' не вала на рубашцу твоме.
