Љубопевац

Љубопевац Писац: Васа Живковић

Ти плавиш, зоро златна,
Твој сјајни блиста зрак,
Сви срећни тебе славе, —
Ја љубим гроба мрак.

Ти плавиш. „Ето красне!” —
Чује се света клик.
Ја, певац, сузе лијућ,
Твој рујни кунем лик,

И бежим — куда? Не знам!
Усамљен тражим луг,
Покоја нигде немам,
Плач ми је верни друг.

Од првога огранка
Тих боравићу сан
Док тамна ноћ не сагна
У море кивни дан.

Чим Влашићи затрепте,
Поноћи груне час,
Моја ће пренут душа
И харфе јекнут глас.

Појав’ се, блед месече,
Са пратњом звездица,
У сузи ока мога
Огледајте лица.

Певати млађан нећу
Пријатну лозе сласт,
Варљиво злато нека
Сујетнима на част,

Пријатељ свагда веран
Ребра Адамова,
Том’ певат и служити
Биће ми радост сва.

1839.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 268-269

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Васа Живковић, умро 1891, пре 133 године.