Љубопевац
| Љубопевац Писац: Васа Живковић |
Ти плавиш, зоро златна,
Твој сјајни блиста зрак,
Сви срећни тебе славе, —
Ја љубим гроба мрак.
Ти плавиш. „Ето красне!” —
Чује се света клик.
Ја, певац, сузе лијућ,
Твој рујни кунем лик,
И бежим — куда? Не знам!
Усамљен тражим луг,
Покоја нигде немам,
Плач ми је верни друг.
Од првога огранка
Тих боравићу сан
Док тамна ноћ не сагна
У море кивни дан.
Чим Влашићи затрепте,
Поноћи груне час,
Моја ће пренут душа
И харфе јекнут глас.
Појав’ се, блед месече,
Са пратњом звездица,
У сузи ока мога
Огледајте лица.
Певати млађан нећу
Пријатну лозе сласт,
Варљиво злато нека
Сујетнима на част,
Пријатељ свагда веран
Ребра Адамова,
Том’ певат и служити
Биће ми радост сва.
1839.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 268-269
|