Љубомора/21
| ◄ XX ПОЈАВА | XXI ПОЈАВА | ► |
XXI ПОЈАВА
Бранко и Лена, кашње Арса. (Бранко и Лена долазе испод руке, Ленка има црну густу копрену, да се лице не може виђети.)
Бранко (опазио Милку, али се чини невјешт): Милка зацијело није код куће, — дакле, ми се можемо слободније разговарати.
Милка (за себе): Ху, триста му мука. (Изиђе.) Али ако јест? (Бранко и Ленка као да се тргоше.) Трзаш се је ли? Стога дакле кријеш од мене писмо... Стога дакле долазиш касно кући, а идеш оној змији, која ми срећу руши... Тако ли се жена поштује? ...
Ленка: Ах... (Бранко јој зачепи уста.)
Бранко: Шта имаш сад са мном??
Милка: И још имаш образа да питаш, је ли? (Клоне на столицу.) Ах, како сам несрећна... Све ћу ово оцу писати, тирјанине... (Покрије лице рукама.)
Ленка: Али Милка... (Бранко јој опет запуши уста.)
Бранко: Мило ће ми бити...
Милка (у исти мах кад и Бранко, за се): Овај глас... Боже. (Гледа у Ленку.)
Ленка (за себе): Не? ја је не могу више мучити. (Откри лице и рашири руке.) Милка!
Милка (тргне се и падне јој у загрљај): Ленка! — Ах, ти си зар? Опрости, што сам те увриједила. (Љуби је.)
Ленка: Од срца просто. (Грле се.)
Бранко (весео, стане пред Милку и рашири руке): Али?
Милка (полети му у наручје): Ах, опрости...
Бранко: Врло радо... Али се надам да не ћеш бити више љубоморна.
Милка: Никада.
Арса (који је међутим донио вино, наточио и оставио на сто): Знао сам ја да ту нешто има.
Бранко: А сад да пијемо. (Сви узимају чаше, он пјева.)
Пијма вино рујно,
Пијмо сада сви,
Док смо јоште млади
Док смо весели.
Сви:
Пијмо сада рујно вино
Док смо весели.
Бранко:
Нека слога света
Увјек прати нас,
У слози је срећа
У слози је спас.
Сви:
Нек' нас света слога прати
Јер је у њој спас. (Куцају се.)
— Завјеса пада —
|