Љубомора/19
| ◄ XVIII ПОЈАВА | XIX ПОЈАВА | XX ПОЈАВА ► |
XIX ПОЈАВА
Бранко, Ленка и Арса (улазе сви на средња врата. Арса носи путничку торбу, сад је спусти.)
Ленка: Па како сте?
Бранко: Боље никад нијесам ни мислио.
Ленка (осврће се): А ђе је Милка?
Бранко (даде знак Арси, овај изиђе): Е, ти је сад нећеш виђети.
Ленка (као уплашено): Шта је? Да није...
Бранко: Није баш ништа, зато се немој бојати...
Ленка: Али забога шта је?
Бранко: То ћеш кашње знати. Ствар се и тебе тиче и ти ћеш ми помоћи, иначе ми је посао пропао...
Ленка: Вјеруј ми, ја ни ријечи не разумијем...
Бранко: Ја ћу ти све протумачити, само ми обећај да ћеш ми помоћи...
Ленка: Ако могла, драге воље...
Бранко: О, можеш, можеш, знаш моја је Милка мало љубоморна, па хоћу да је излијечим... Твоје јучерање писмо, које смо данас примили, доста ће ми помоћи... Она је мјесто тебе, посумњала на Лену, жену мога колеге, сад хајдемо, јер није до оклијевања. (Као силом вуче је.)
Ленка (чуди се): Боже мој, боже мој, шта ли ово значи? — Ништа него да човјеку мозак заврти. (Оду, надесно.)
|