Ljubomora/19
| ◄ XVIII ПОЈАВА | XIX POJAVA | XX ПОЈАВА ► |
XIX POJAVA
Branko, Lenka i Arsa (ulaze svi na srednja vrata. Arsa nosi putničku torbu, sad je spusti.)
Lenka: Pa kako ste?
Branko: Bolje nikad nijesam ni mislio.
Lenka (osvrće se): A đe je Milka?
Branko (dade znak Arsi, ovaj iziđe): E, ti je sad nećeš viđeti.
Lenka (kao uplašeno): Šta je? Da nije...
Branko: Nije baš ništa, zato se nemoj bojati...
Lenka: Ali zaboga šta je?
Branko: To ćeš kašnje znati. Stvar se i tebe tiče i ti ćeš mi pomoći, inače mi je posao propao...
Lenka: Vjeruj mi, ja ni riječi ne razumijem...
Branko: Ja ću ti sve protumačiti, samo mi obećaj da ćeš mi pomoći...
Lenka: Ako mogla, drage volje...
Branko: O, možeš, možeš, znaš moja je Milka malo ljubomorna, pa hoću da je izliječim... Tvoje jučeranje pismo, koje smo danas primili, dosta će mi pomoći... Ona je mjesto tebe, posumnjala na Lenu, ženu moga kolege, sad hajdemo, jer nije do oklijevanja. (Kao silom vuče je.)
Lenka (čudi se): Bože moj, bože moj, šta li ovo znači? — Ništa nego da čovjeku mozak zavrti. (Odu, nadesno.)
|