Љубав (Јован Илић)
| Љубав Писац: Јован Илић |
Љубав
Шта је њежној души најмилије,
Шта пламени узвишава лет,
Шта блаженим чини овај св'јет:
Него љубав кадно срце грије?
Ако љубав мелем срцу није,
Ако роса не оживља цв'јет,
Храм природе ако није свет:
Каж'те, људи, земна сладост гди је?
Пламен љубве светиње је дар,
Из љубави цио свијет поста,
Љубвом трептећ посред неба оста.
О љубави, твој нека нам жар
Срце згр'јева на овоме св'јету,
Сласти неба да стигнемо мету.
Српски роде, наше мило цв'јеће,
Ти нам тужиш, ти спомињеш час
Кад слободе твој се ори глас:
У тој тузи, ко те љубит неће?
Та и сунце помркнути пре ће
Него дивни славе твоје крас,
Славо српска док је теби нас,
Љубав с нова оживити све ће.
И слободе заориће клик,
Који негда милу браћу снажи,
Те и гробни санак им се блажи.
Већ и Спаса т' ено с' јавља лик —
Затрептите сви духови летом:
Слава! слава! нек се ори св'јетом.
Напомене[уреди]
- Ова песма је објављена у часопису Невен Слоге 1849, ; и у књизи Пјесме 1854.
- ЉУБАВ У »Невену Слоге« у 1 стиху IV строфе место:
»нам жар« стоји : »нас чар«, а у 2 стиху исте
строфе место: »срце згрева на« . . . стоји: »обасјава у« . . .
У 1 стиху VI строфе место: та стоји: Ах.
Песма је без наслова и стављена је као уводна у »Невен Слоге«.
Извори[уреди]
- Јован Илић: Целокупна дела, страна 54-55. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|