Ljubav (Jovan Ilić)
| Ljubav Pisac: Jovan Ilić |
Ljubav
Šta je nježnoj duši najmilije,
Šta plameni uzvišava let,
Šta blaženim čini ovaj sv'jet:
Nego ljubav kadno srce grije?
Ako ljubav melem srcu nije,
Ako rosa ne oživlja cv'jet,
Hram prirode ako nije svet:
Kaž'te, ljudi, zemna sladost gdi je?
Plamen ljubve svetinje je dar,
Iz ljubavi cio svijet posta,
Ljubvom trepteć posred neba osta.
O ljubavi, tvoj neka nam žar
Srce zgr'jeva na ovome sv'jetu,
Slasti neba da stignemo metu.
Srpski rode, naše milo cv'jeće,
Ti nam tužiš, ti spominješ čas
Kad slobode tvoj se ori glas:
U toj tuzi, ko te ljubit neće?
Ta i sunce pomrknuti pre će
Nego divni slave tvoje kras,
Slavo srpska dok je tebi nas,
Ljubav s nova oživiti sve će.
I slobode zaoriće klik,
Koji negda milu braću snaži,
Te i grobni sanak im se blaži.
Već i Spasa t' eno s' javlja lik —
Zatreptite svi duhovi letom:
Slava! slava! nek se ori sv'jetom.
Napomene[uredi]
- Ova pesma je objavljena u časopisu Neven Sloge 1849, ; i u knjizi Pjesme 1854.
- LjUBAV U »Nevenu Sloge« u 1 stihu IV strofe mesto:
»nam žar« stoji : »nas čar«, a u 2 stihu iste
strofe mesto: »srce zgreva na« . . . stoji: »obasjava u« . . .
U 1 stihu VI strofe mesto: ta stoji: Ah.
Pesma je bez naslova i stavljena je kao uvodna u »Neven Sloge«.
Izvori[uredi]
- Jovan Ilić: Celokupna dela, strana 54-55. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|