Јунаштво Милошево
Вино пије тридесет војвода,
У Крушевцу, код воде Мораве,
На ливади, на зеленој трави.
По ливади срџаде прострте,
На срџаде софре постављене, 5
А на софре свака ђаконија.
Ту војводе хладно пију пиво
Међу њима девет Југовића
И остале цареве војводе:
Од Зећана, Влатко Вуковићу, 10
Из Бањана, Страхил Бановићу,
Од Косова, Косанчић Иване,
Од Србије, Топлица Милане,
Од Сријема, Мирчета војвода,
Од богате земље Љубовије, 15
Царски везир, војвода Војине,
А од силне земље Арбаније,
Други везир, Мусићу Стеване,
И Бранковић од Херцеговине;
Трећи везир, цара честитога. 20
Па по реду војводе остале,
Међу њима славни цар Лазаре.
Ту не бјеше војводе Милоша.
О свачему Срби говорише,
А највише о добру јунаштву. 25
Ја шта рече Бошко Југовићу:
»Да над Марка не има јунака,
»Нити га је од’ранила мајка
»У Србима, у роду српскоме«.
Сваки шути, ништа не говори. 30
Ја шта рече Владета војвода:
»О, војводе, моја браћо драга,
»Ево данас међу нама нема
»Краљевића, нити Обилића.
»А што има српскијех јунака 35
»Што се данас у Србији гласе,
»Над Милоша нема ни једнога.
»Срамота је крити му јунаштво,
»У Милоша пријеваре нема.
»А ја бих се смио окладити, 40
»Баш ни у што, већ у своју главу,
»Ето, браћо, у нашој ливади
»Становити камен од мермера.
»Сви се њиме кушаше јунаци,
»Ни један га помакнут’ не море, 45
»А Милош га хита по ливади.
»Ја бих дао са рамена главу
»Да га Марко помакнути неће.
»А што Марко добива јунаштво,
»Више мудар, нег’ је на јунаштву, 50
»И то бих се смио окладити.
»Знаде Марко погубит’ јунака,
»По три пута од себе бољега.
»Још имаде данас међу нама
»Што се кажу по избор јунаци, 55
»Ја не виђу ничијег јунаштва,
»Осјем једног Обилић Милоша!
»Ево Марка у Крушевцу нема,
»Већ му чујем по гласу јунаштво,
»А очима виђу Милошево. 60
»Ко доноси осјечене главе?
»Све доноси Обилић Милоше.
»Ко повраћа робље од Турака?
»Све повраћа Обилић Милоше.
»Ко је први на страшну мејдану? 65
»Све је први Обилић Милоше.
»Ко добија мејдан на јунаштво?
»Све добија Обилић Милоше«.
Ја шта рече Влатко Вуковићу,
Одговара тридесет војвода: 70
»Е, Владета, родила те мајка,
»Кад Милоша познаш за јунака«.
Што зборише војводе у кругу,
Дочуо је славни цар Лазаре.
Мило му је што војводе кажу, 75
Још милије цару окушати,
Ко је бољи јунак на мејдану.
Па је царе књиге направио,
Те позива Милоша и Марка,
Да војводе у Крушевац дођу, 80
На састанак, међу поглаваре.
Цар застави све војводе редом
Докле Марко са Милошем дође.
Није много пролазило вр’јеме,
Ал’ ето ти Милоша и Марка, 85
И са Марком Реље од Пазара.
Састаше се све по избор момци,
Па међу се игру затурише
По окладу Владете војводе,
По незнању Милоша и Марка. 90
Сви јунаци камен подизаше,
Милош хита по ливади њиме,
Реља диже себи до рамена,
А Марко га помакнут’ не море.
Па с’ и други кушаше јунаци, 95
И по реду браћа Југовићи.
Подиже га Југовићу Бошко,
А ни један други не могаше.
Ту се Бошко врло уморио,
Па кад момци игру растурише, 100
Сједе Бошко на ливаду хладну,
Не огрће ћурка великога.
Кад пођоше цареву конаку,
Туде Бошка ухвати грозница,
Од умора и великог јада, 105
А Бошко је рода господскога,
Не море му поднијети снага.
Разбоље се Бошко Југовићу,
Те у двору леже у постељу.
Богат Јуже ,по конаку шеће, 110
Од јада га забољела глава.
Ш њиме Вуче уз кољено шеће,
И овако њему говорио:
»Све је ово због Милоша било,
»Те јунаци игру затурише, 115
»Па се момци љуто уморише
»Као да су на бојишту били.«
Кад је чуо Богдан Јуже стари,
Љутит Јуже иде у одају,
Ђе ’но сједи славни цар Лазаре, 120
Па на цара погледао криво.
Проговара српски цар Лазаре:
»Тасте Јуже, што ме гледаш криво,
»Што је теби царе учинио?«
Богат Јуже цару одговара: 125
»Шта ће теби Милош у Крушевцу?
»Волиш њега, нег’ све друге момке,
»С Милоша је свађа у јунацим
»Све је узрок до Милоша твога.
»Ено Бошка у постељи мога. 130
»Да је Бошко ратовао с војском
»Не би ми се тако разболио.«
Кад је чуо славни цар Лазаре,
Мучно му је што му Јуже каже,
А жао му, до Бога, Милоша. 135
Ал’ је Југа не послушат’ тешко,
Па се, царе, Југу обећаје,
Неће Милош бити у Крушевцу.
А то слуша царевићу Стево,
Стево бјеше уз кољено бабу, 140
Мучно му је што говори бабо.
Љутит Стево на ноге скочио,
Па се шеће по танку чардаку,
И овако бабу проговара:
»О, мој бабо, српски цар Лазаре, 145
»То је узрок Вука Бранковића,
»Што је теби свађа у јунацим,
»Није узрок Милош Обилића.
»Зашто слушаш Бранковића Вука?
»Једа Бог да, па суђено било 150
»Те ти Вуче царство расцарио!«
Ја шта рече царевићу Стево,
Како рече тако се и стече,
Вук расцари Лазарево царство.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
