Junaštvo Miloševo
Vino pije trideset vojvoda,
U Kruševcu, kod vode Morave,
Na livadi, na zelenoj travi.
Po livadi srdžade prostrte,
Na srdžade sofre postavljene, 5
A na sofre svaka đakonija.
Tu vojvode hladno piju pivo
Među njima devet Jugovića
I ostale careve vojvode:
Od Zećana, Vlatko Vukoviću, 10
Iz Banjana, Strahil Banoviću,
Od Kosova, Kosančić Ivane,
Od Srbije, Toplica Milane,
Od Srijema, Mirčeta vojvoda,
Od bogate zemlje Ljubovije, 15
Carski vezir, vojvoda Vojine,
A od silne zemlje Arbanije,
Drugi vezir, Musiću Stevane,
I Branković od Hercegovine;
Treći vezir, cara čestitoga. 20
Pa po redu vojvode ostale,
Među njima slavni car Lazare.
Tu ne bješe vojvode Miloša.
O svačemu Srbi govoriše,
A najviše o dobru junaštvu. 25
Ja šta reče Boško Jugoviću:
»Da nad Marka ne ima junaka,
»Niti ga je od’ranila majka
»U Srbima, u rodu srpskome«.
Svaki šuti, ništa ne govori. 30
Ja šta reče Vladeta vojvoda:
»O, vojvode, moja braćo draga,
»Evo danas među nama nema
»Kraljevića, niti Obilića.
»A što ima srpskijeh junaka 35
»Što se danas u Srbiji glase,
»Nad Miloša nema ni jednoga.
»Sramota je kriti mu junaštvo,
»U Miloša prijevare nema.
»A ja bih se smio okladiti, 40
»Baš ni u što, već u svoju glavu,
»Eto, braćo, u našoj livadi
»Stanoviti kamen od mermera.
»Svi se njime kušaše junaci,
»Ni jedan ga pomaknut’ ne more, 45
»A Miloš ga hita po livadi.
»Ja bih dao sa ramena glavu
»Da ga Marko pomaknuti neće.
»A što Marko dobiva junaštvo,
»Više mudar, neg’ je na junaštvu, 50
»I to bih se smio okladiti.
»Znade Marko pogubit’ junaka,
»Po tri puta od sebe boljega.
»Još imade danas među nama
»Što se kažu po izbor junaci, 55
»Ja ne viđu ničijeg junaštva,
»Osjem jednog Obilić Miloša!
»Evo Marka u Kruševcu nema,
»Već mu čujem po glasu junaštvo,
»A očima viđu Miloševo. 60
»Ko donosi osječene glave?
»Sve donosi Obilić Miloše.
»Ko povraća roblje od Turaka?
»Sve povraća Obilić Miloše.
»Ko je prvi na strašnu mejdanu? 65
»Sve je prvi Obilić Miloše.
»Ko dobija mejdan na junaštvo?
»Sve dobija Obilić Miloše«.
Ja šta reče Vlatko Vukoviću,
Odgovara trideset vojvoda: 70
»E, Vladeta, rodila te majka,
»Kad Miloša poznaš za junaka«.
Što zboriše vojvode u krugu,
Dočuo je slavni car Lazare.
Milo mu je što vojvode kažu, 75
Još milije caru okušati,
Ko je bolji junak na mejdanu.
Pa je care knjige napravio,
Te poziva Miloša i Marka,
Da vojvode u Kruševac dođu, 80
Na sastanak, među poglavare.
Car zastavi sve vojvode redom
Dokle Marko sa Milošem dođe.
Nije mnogo prolazilo vr’jeme,
Al’ eto ti Miloša i Marka, 85
I sa Markom Relje od Pazara.
Sastaše se sve po izbor momci,
Pa među se igru zaturiše
Po okladu Vladete vojvode,
Po neznanju Miloša i Marka. 90
Svi junaci kamen podizaše,
Miloš hita po livadi njime,
Relja diže sebi do ramena,
A Marko ga pomaknut’ ne more.
Pa s’ i drugi kušaše junaci, 95
I po redu braća Jugovići.
Podiže ga Jugoviću Boško,
A ni jedan drugi ne mogaše.
Tu se Boško vrlo umorio,
Pa kad momci igru rasturiše, 100
Sjede Boško na livadu hladnu,
Ne ogrće ćurka velikoga.
Kad pođoše carevu konaku,
Tude Boška uhvati groznica,
Od umora i velikog jada, 105
A Boško je roda gospodskoga,
Ne more mu podnijeti snaga.
Razbolje se Boško Jugoviću,
Te u dvoru leže u postelju.
Bogat Juže ,po konaku šeće, 110
Od jada ga zaboljela glava.
Š njime Vuče uz koljeno šeće,
I ovako njemu govorio:
»Sve je ovo zbog Miloša bilo,
»Te junaci igru zaturiše, 115
»Pa se momci ljuto umoriše
»Kao da su na bojištu bili.«
Kad je čuo Bogdan Juže stari,
Ljutit Juže ide u odaju,
Đe ’no sjedi slavni car Lazare, 120
Pa na cara pogledao krivo.
Progovara srpski car Lazare:
»Taste Juže, što me gledaš krivo,
»Što je tebi care učinio?«
Bogat Juže caru odgovara: 125
»Šta će tebi Miloš u Kruševcu?
»Voliš njega, neg’ sve druge momke,
»S Miloša je svađa u junacim
»Sve je uzrok do Miloša tvoga.
»Eno Boška u postelji moga. 130
»Da je Boško ratovao s vojskom
»Ne bi mi se tako razbolio.«
Kad je čuo slavni car Lazare,
Mučno mu je što mu Juže kaže,
A žao mu, do Boga, Miloša. 135
Al’ je Juga ne poslušat’ teško,
Pa se, care, Jugu obećaje,
Neće Miloš biti u Kruševcu.
A to sluša careviću Stevo,
Stevo bješe uz koljeno babu, 140
Mučno mu je što govori babo.
Ljutit Stevo na noge skočio,
Pa se šeće po tanku čardaku,
I ovako babu progovara:
»O, moj babo, srpski car Lazare, 145
»To je uzrok Vuka Brankovića,
»Što je tebi svađa u junacim,
»Nije uzrok Miloš Obilića.
»Zašto slušaš Brankovića Vuka?
»Jeda Bog da, pa suđeno bilo 150
»Te ti Vuče carstvo rascario!«
Ja šta reče careviću Stevo,
Kako reče tako se i steče,
Vuk rascari Lazarevo carstvo.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
