Јова шета по Беломе граду

---

[Јова шета по Беломе граду]

Јова шета по Беломе граду,
па се вије по нове чаршије.
Гледале га грађанске девојке,
гледале га па су говориле:
„Мили боже, да лепа јунака! 5
Кад би срећа на мене гледала,
моме би’ га двору дотерала.
Дала би’ му пола Бела града,
дала би’ му моје лице бело,
дала би’ му моје очи црне, 10
дала би’ му моје косе вране,
дала би’ му и срце и душу!
Нек’ ме љуби, док му срце жуди,
нек’ ме грли, кад год се пробуди.
Дођи Јово, убили те јади! 15
Сустигле те девојачке клетве!

---

Напомена

Из Нишевачког Поморавља.

Референце

Извор

• Михаило Ст. Ризнић, Седељке, један народни обичај из источне Србије, Браство, књ. VI, Београд 1894, стр. 125-126.