Jova šeta po Belome gradu,
pa se vije po nove čaršije.
Gledale ga građanske devojke,
gledale ga pa su govorile:
„Mili bože, da lepa junaka! 5
Kad bi sreća na mene gledala,
mome bi’ ga dvoru doterala.
Dala bi’ mu pola Bela grada,
dala bi’ mu moje lice belo,
dala bi’ mu moje oči crne, 10
dala bi’ mu moje kose vrane,
dala bi’ mu i srce i dušu!
Nek’ me ljubi, dok mu srce žudi,
nek’ me grli, kad god se probudi.
Dođi Jovo, ubili te jadi! 15
Sustigle te devojačke kletve!
Napomena
Iz Niševačkog Pomoravlja.
Reference
Izvor
Mihailo St. Riznić, Sedeljke, jedan narodni običaj iz istočne Srbije, Brastvo, knj. VI, Beograd 1894, str. 125-126.
