Овце пасе Јоване чобане,
Он пореди куда царе шеће.
Јово нађе круну цесарсву
И уз круну бурму позлаћену,
Круну меће себи у њедарца, 5
Бурму меће у јасну свиралу,
Те он пушта у горици стадо,
Па он бјежи двору бијелому.
Јово виче кано мрки вуче,
А преврће као рањениче, 10
Преда њ лети остарјела мајка,
Руке шире у лице се љубе:
„Шта је сине ако Бога знадеш?
Да л’ су Турци одјавнли овце,
Турци овце а Каури јањце?“ 15
„Нису мајко у гори је стадо
Већ ми стери мекане душеке.
Не стери ми дуго ни широко,
Јер ти дуго боловати нећу!“
Мајка стере дуго и широко 20
Не би л’ дуље боловао Јово.
Кад јс било ноћи о поноћи,
Јово виче као мрки вуче,
А преврће као рањениче:
„Заврат’ мајко до лакта рукаве 25
Извади ми змаја из њедара,
Шару змију из јасне свирале!"
„Богмо нећу мој сине Јоване
Змај огњенн одгришће ми руке,
Шара змија очи ископати!“ 30
Јово зове рођену сестрицу:
„Заврат’ сејо до лакта рукаве,
Па ми вади змаја из њедара!“
„Нећу брате живота ми мога,
Змај огњени одгришће ми руку, 35
Шара змија очи ископати!“
Зове Јово превијерну љубу:
„Заврат’ љубо до лакта рукаве
Па ми вади змаја из њедара!“
„Хоћу Јово тако жив ми бно, 40
Нек ми змају баш одгризе руку,
Твоја јесам за те ћу умријети!“
Вати му се руком у њедарца
Извадила круну цесареву,
Сва се соба од круне засјала, 45
Те доваћа прејасну свиралу,
Извадила бурму оковану —
Скаче Јово на ноге лагане,
Љуби своју превијерну љубу.
