Ovce pase Jovane čobane,
On poredi kuda care šeće.
Jovo nađe krunu cesarsvu
I uz krunu burmu pozlaćenu,
Krunu meće sebi u njedarca, 5
Burmu meće u jasnu sviralu,
Te on pušta u gorici stado,
Pa on bježi dvoru bijelomu.
Jovo viče kano mrki vuče,
A prevrće kao ranjeniče, 10
Preda nj leti ostarjela majka,
Ruke šire u lice se ljube:
„Šta je sine ako Boga znadeš?
Da l’ su Turci odjavnli ovce,
Turci ovce a Kauri janjce?“ 15
„Nisu majko u gori je stado
Već mi steri mekane dušeke.
Ne steri mi dugo ni široko,
Jer ti dugo bolovati neću!“
Majka stere dugo i široko 20
Ne bi l’ dulje bolovao Jovo.
Kad js bilo noći o ponoći,
Jovo viče kao mrki vuče,
A prevrće kao ranjeniče:
„Zavrat’ majko do lakta rukave 25
Izvadi mi zmaja iz njedara,
Šaru zmiju iz jasne svirale!"
„Bogmo neću moj sine Jovane
Zmaj ognjenn odgrišće mi ruke,
Šara zmija oči iskopati!“ 30
Jovo zove rođenu sestricu:
„Zavrat’ sejo do lakta rukave,
Pa mi vadi zmaja iz njedara!“
„Neću brate života mi moga,
Zmaj ognjeni odgrišće mi ruku, 35
Šara zmija oči iskopati!“
Zove Jovo previjernu ljubu:
„Zavrat’ ljubo do lakta rukave
Pa mi vadi zmaja iz njedara!“
„Hoću Jovo tako živ mi bno, 40
Nek mi zmaju baš odgrize ruku,
Tvoja jesam za te ću umrijeti!“
Vati mu se rukom u njedarca
Izvadila krunu cesarevu,
Sva se soba od krune zasjala, 45
Te dovaća prejasnu sviralu,
Izvadila burmu okovanu —
Skače Jovo na noge lagane,
Ljubi svoju previjernu ljubu.
