Овце чува чобан и чобанка,
По имену Јован и Јованка,
Јован овце, а Јованка јањце.
Кад је било око девет сати,
Ал' почеше овце пландовати.
Тад говори Јован чобанине:
"Сејо моја, Јованко чобанко,
Ајде, сејо, умиј бело лице,
Донес' брату у фрули водице."
Оде сеја, уми бело лице,
И донесе у фрули водице.
Говори јој Јован чобанине:
"Сејо моја, лепог лица твога,
Грехота је да га други љуби,
Осим твога брата рођенога!"
