Јерко Шкрипало2/4
| ←Шена трећа | Јерко Шкрипало Писац: Непознати аутор Шена четврта |
Шена пета→ |
МИЛИЦА: Небого! Прхо, што је та вика? послала ме одзгар госпођа, да видим што је.
ПРХУН: Враг је и његов отац! Нашо је госпар, по њекој несрећи, пудара у врећи и у руци му вентриг — не знам одкуд му је! Да му нијеси ти килу набила?
МИЛИЦА: Пи, пи, узовај; што се бурлаш, Прхуне? вазда ли ти су бурле на памети! Реци ми што је?
ПРХУН: Е, што је? Знаћеш и ти и госпођа који сте му пошли вино крастит; што цијениш да вам ће сном пасат [проћн]? Страх ме да и мене и тебе не плати добријем батима.
МИЛИЦА: Ако му је госпођа крива, што му је небог Милета крив? душа ме боли њим.
ПРХУН: Ако тебе боли душа, а њега боле леђа; назбиљ их је имо добријех, да ће теби моћ удијелити.
МИЛИЦА: Ти се ругаш, а мени је дошло и до суза.
ПРХУН: Остави те сузе, драга, за продават их амантом, кад отворшп бутигу, ко чине садашње годишнице кад се удаду. Ма ну, како ћемо изит из овега интрига [неприлике]? то ме научи сада!
МИЛИЦА: Ако ти то не намислиш који си мештар од гламаза, ко ће други?
ПРХУН: Ја ћу намислит, ма хоћу да ми ваља: хоћ ме учинит, кад се удаш, кумом вјенчанијем и да ја вртим месо и да га ја све акомодам [уредим]?
МИЛИЦА: Биће што срећа да; да тако ти вјере, немо’ да је скандала, знаш да сам ја твоја.
ПРХУН: Па кад си ти моја, ја сам твој! „Мир баба, мир дједе, пеци лој те се гој, куљенова јуха“. Ја ти ћу ово све замазат да ћу чиннт да ми реку: „Ни лука ио ии луком воњо“. — Ма ево одовуда госпара; пођи ти у кућу и реци госпођи што је.
Референце
[уреди]
