Ја пружим ружу
| Ја пружим ружу Писац: Милорад Поповић Шапчанин |
Ја пружим ружу
ЈА ПРУЖИМ РУЖУ
Ја пружим мајску ружу,
А њој се чини трн;
Кад сијнем чист к'о сунде,
А њој се чиним црн;
Кад топлу душу нудим,
Тад шапће: то је грех;
Ја спустим главу сетну
И кријем горак смех.
Света, нежна и блага —
Анђ'о је душа та,
Ал' срце моје болно
Још тако мало зна.
И ја сам свет и нежан
Кад слушам њезин глас,
Ал' она стрепи, преза
Кад такнем њену влас.
Не бој се, душо, не бој!
То нисам више ја:
Сунце је село давно
Кад видиш још да сја?
Преда мном давно сија
Блажени виши свет,
А ти си, чиста душо,
Из тога света цвет.
Зато сам твоја сенка,
Зато сам вазда твој,
А давно свет сам презр'о, —
Тамо је живот мој.
Напомене
[уреди]- Ова песма је први пут објављена у збирци Жубори и Вихори, стр. 82
Извори
[уреди]- Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 5-6. Библиотека српских писаца, Народна просвета.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.
|