Ja pružim ružu
| Ja pružim ružu Pisac: Milorad Popović Šapčanin |
Ja pružim ružu
JA PRUŽIM RUŽU
Ja pružim majsku ružu,
A njoj se čini trn;
Kad sijnem čist k'o sunde,
A njoj se činim crn;
Kad toplu dušu nudim,
Tad šapće: to je greh;
Ja spustim glavu setnu
I krijem gorak smeh.
Sveta, nežna i blaga —
Anđ'o je duša ta,
Al' srce moje bolno
Još tako malo zna.
I ja sam svet i nežan
Kad slušam njezin glas,
Al' ona strepi, preza
Kad taknem njenu vlas.
Ne boj se, dušo, ne boj!
To nisam više ja:
Sunce je selo davno
Kad vidiš još da sja?
Preda mnom davno sija
Blaženi viši svet,
A ti si, čista dušo,
Iz toga sveta cvet.
Zato sam tvoja senka,
Zato sam vazda tvoj,
A davno svet sam prezr'o, —
Tamo je život moj.
Napomene
[uredi]- Ova pesma je prvi put objavljena u zbirci Žubori i Vihori, str. 82
Izvori
[uredi]- Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga druga, strana 5-6. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.
|